Demografske promene, naročito karakteristične za Japan, Severnu Ameriku i Evropu, vode ka ubrzanom starenju stanovništva što sa sobom nosi opasnost od prevelike političke, ekonomske i druge moći starih. Ime ove opasnosti je – gerontokratija.
Produženje (zdravog) životnog veka ljudi može voditi ka stvaranju gerontokratije – društvenog uređenja u kom starija elita poseduje svo bogatstvo i moć u politici, finansijama, privredi i nauci. Ovo bi moglo da dovede do stagnacije društva zbog nemogućnosti mlađih generacija da se probiju i nastave da menjaju svet.
Ukoliko pretpostavimo da će proces starenja biti dramatično usporen, ili čak zaustavljen, vrlo je verovatno da će starije generacije nastaviti da služe kao aktivni članovi društva. S obzirom na činjenicu da se starije osobe uglavnom nalaze na pozicijama moći i uticaja, malo je verovatno da će pristati da budu penzionisani, pa čak i na silu, pošto bi to ugrožavalo njihova ljudska prava.
Oni će nastaviti da vode korporacije kao izvršni direktori, zadržaće bogatstvo i političke i druge pozicije u institucijama sistema zahvaljujući saosećanju starije (brojnije) populacije. Kao jedan od primera navodi se crkva koja je izuzetno naklonjena svojim starijim vođama. Ipak, ima i drugačijih mišljenja:
– Gerontologija je razbila mit da ljudi postaju konzervativniji kako godine prolaze. Mozgovi starijih osoba i dalje nastavljaju da prave matične ćelije. I kada budemo u mogućnosti da pojačamo njihovu proizvodnju kako bismo sprečili neurološko propadanje, stariji ljudi će biti kognitivno fleksibilni poput mladih ljudi – kaže Džejms Hjudžes, sociolog i futurolog.
Drugi autori navode da su društveno-ekonomski problemi u narednim godinama izvesni i da će, bilo stari bilo mladi, morati da ih rešavaju efikasno, bez obzira na političke i druge afinitete, ili prosečnu starost društva.