6 stvari koje produktivni ljudi rade svakodnevno (1): Raspoloženje

Mnogi ljudi mnogo rade, ali nisu mnogo produktivni. Smatra se da od pet radnih dana koje se provedu na radnom mestu, samo tri dana se zaista i radi. Ne pričamo sada o zabušavanju na poslu, nego o nenamernoj neproduktivnosti.

Erik Barker je odlučio da se pozabavi i ovim problemom na svom blogu na kome inače ređa tekstove sa jednostavnim savetima.

Našao je dobrog sagovornika za tu temu – Tima Ferisa, autora dela „The 4-hour Workweek“ (Četvoročasovna radna nedelja). Izdvojili su šest saveta koje je jednostavno primeniti u svakodnevnom životu i koji mogu da pomognu u povećanju produktivnosti svakoga, bez obzira čime bavi.

1. Vodite računa o svom raspoloženju

Većina poslovnih sistema razvijena je kao da smo roboti – zaboravljaju na ogromnu moć osećanja. Ako mirno započnete dan, lako je završiti prave stvari i fokusirati se. Ali kada se, tek što smo ustali, haos sruči na nas – zvonjava telefona, mejlovi koji stižu, hitne situacije – ceo dan provedemo reagujući na dešavanja. To znači da nismo mi ti koji upravljaju sopstvenim prioritetima, već odgovaramo na ono što je stavljeno pred nas, bez obzira da li je važno ili ne.

„Nastojim da prvih 80 do 90 minuta mog dana variraju što je manje moguće. Mislim da je rutina neophodna da bi čovek imao osećaj kontrole, a ne reakcije, što smanjuje anksioznost. Zato vas to i čini produktivnijim“, kaže Tim.

Istraživanja su pokazala da način na koji započinjete dan ima ogroman uticaj na produktivnost i da se više odugovlači sa poslom kada je čovek neraspoložen. Sa druge strane, dokazano je da sreća povećava produktivnost i čini čoveka uspešnijim. (Ljubaznost prema zaposlenima se isplati)

Evo kako to objašnjava Šon Ejkor u svojoj knjizi The Happiness Advantage PDF (Prednost sreće):

Lekari koji su oraspoloženi pre donošenja dijagnoze pokazuju skoro tri puta veću inteligenciju i kreativnost u odnosu na lekare u neutralnom stanju, a tačne dijagnoze donose za 19 odsto brže. Optimistični prodavci za 56 odsto bolje prodaju od svojih pesimističnih kolega. Studenti koji su oraspoloženi pre polaganja testa iz matematike bili su daleko bolji od onih neutralnog raspoloženja. Ispada da je naš mozak bukvalno podstaknut da najbolje radi ne kada smo negativni ili čak ravnodušni, nego kada smo pozitivni.“

Dakle, mislite manje na upravljanje poslom, a više na upravljanje sopstvenim osećanjima. Šta je prvi korak koji ćete preduzeti upravljajući svojim osećanjima ujutru? (Njihov predlog u sledećem nastavku serijala)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *