Zlatne ribice pamte duže od nas – Hoćemo li se prilagoditi novom okruženju

Zlatne ribice pamte duže od nas – Hoćemo li se prilagoditi novom okruženju

Poremećaj pažnje u savremenom društvu je velika i česta tema, ali nova studija tvrdi da nam se pažnja skratila za trećinu od 2000. godine do danas, te da smo u stanju da se koncentrišemo čak sekundu kraće nego zlatne ribice…


Slika: Glista i riba (Na slovo na slovo)

– Krećemo se od tačke kada su sposobnosti računara ograničene, ka tački u kojoj su skoro bez granica, i gde je pravo pitanje postaje ljudska pažnja – kaže Satya Nadella, jedan od autora nove studije sprovedene u Kanadi.

Istraživanjem kompanije Majkrosoft utvrđeno je da je ljudska pažnja pala sa 12 sekundi iz 2000. godine na 8 sekundi u 2013. godini.

Tako smo došli do tačke kada nam pažnja traje kraće i od one koju poseduje zlatna ribica – kojoj propisujemo oko devet sekundi pažnje.

Studija je pokušala da se pozabavi pitanjem kako na nas utiče to što nam se konverzacija često svodi na 140 slovnih znakova (kao na Tviteru), ili emotikone (smajliji, itd), i kakve posledice ovakva nova realnost komunikacije može imati na naš odnos i interakciju sa okruženjem?

Da li ćemo raditi ono što i sve životinje, i sva živa bića rade kroz celu evoluciju – menjati se i prilagoditi se novim uslovima?

Novo istraživanje koristi neurologiju da razume promene u prirodi naše koncentracije i pažnje u određenom kontekstu. Sprovedena je u Kanadi u cilju analize našeg „digitalnog“ života, ali, zanimljivo, nudi rešenja brendovima i marketarima kako da bolje priđu (već sluđenim?!) korisnicima, piše kompanija Majkrosoft povodom svog istraživanja.

Studija ističe i neke nove navike, kao što je rastuća zavisnost od tehnologija koja je naročito prisutna kod mlađih (pogledajte tabelu):

koncentracija mobilni telefoni mozak pamcenje poremecaj paznje

Ovde možete preuzeti celu studiju (engleski, Microsoft’s Cross-Screen Evolution research).

Sajt IFL Science podseća da je za poslednjih 10 godina nastalo čak preko 1.200 istraživanja na temu promena u intervalima, intezitetu i kvalitetu ljudske pažnje u digitalnoj i informatičkoj eri.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *