Zlata (Sremska Mitrovica): Moskva

Zlata (Sremska Mitrovica): Moskva

Pesma sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna pesma“.

Fotografija: poka tut, Hram Vasilija Blaženog

Čovek ne može da otkrije novi okean,
ako nema hrabrost da izgubi iz vida obalu.’’ (A. Žid)

Obala mojih mladalačkih htenja
beše čvrsta, jaka, puna ograničenja;
Zidana od ljudskih predrasuda,
kasno shvatih da sam žrtva
velikih zabluda.
Da se bunim nisam smela,
vredelo mi nije;
A u duši mladalačkoj, sto želja se krije.

Mojom dušom nemir vlada,
sanjam nedostižne snove.
Svake noći iz daljine
nepoznati glas me zove.
U trezoru svih sećanja
čuvam sva ta snoviđenja
što po mojim snovima brode,
ali ne poznajem cestu
po kojoj me vode.

No, svejedno ja ih sledim
korakom od sedam milja
i ubeđena da ću kad-tad stići
do željenog cilja;
Ili besciljno lutati
lavirintom puste mašte,
da u toj potrazi sagorim
prije no što snove ostvarim.

Ne znam da li zbog Tolstoja,
Puškina il’ Karenjine,
najčešće me u snu zovu te ruske daljine.
Opijale me njihove setne pesme, stare;
al’ kad na radiju čujem taj ,,Večernji zvon’’,
hiljadu sunaca zasija tad u oku mom.
Ponekad me iz sna prenu
zvuci balalajke,
pa zarobljenik postajem
lepe Puškinove bajke.

Da dugo sanjani snovi mogu postati java,
uverih se jednog novembarskog dana,
kad postadoh dobitnica
tog sanjanog putovanja.
Talija me posetila, oh, kakvog veselja!
U radio emisiji „Večernja revija želja“.

Odgovorom tačno na pitanje,
dobih ovo divno putovanje.
I dan-danas, svaki dan,
društvo mi je najvernije
Radio Beograd – Prvi program.

I kada me srećnu ponese
ptica moćnih krila,
sva u čudu ja se pitam,
da li to svemir treperi
Il’ ko majka nada mnom bdije
neka viša sila?

Kao velom ogrnuta
susnežicom novembarskom,
nađoh se na Crvenom trgu moskovskom.
Srce mi od uzbuđenja kao veker bije,
shvatih da sam tu na mestu slavne istorije.

U glavi se misli kao pčele roje
Bože, koliko tužnih priča ovaj pločnik krije?
U času poželeh da sam pahulja snežna,
tako laka, neprimetna, nežna;
da poljubim tlo po kome hodam,
svemu što vidim poštovanje odam.

Kao titraj večne vatre
u čast neznanom junaku
u svest mi se ko očenaš urezuje slogan:
„Ime tvoje je nepoznato,
podvig tvoj je besmrtan.“

Ostajem zbunjena, nema
ispred mauzoleja Lenjina.
Sad znam zbog čega istorija slavi,
tog velikog ruskog sina.

Tu, među srebrnim jelama,
lebdi duh tog velikana.
Svaka stopa ovog mesta
svoju istoriju ima,
koju nam Larisa (vodič) kazuje,
kao baka unucima.

Hramu Vasilija Blaženoga
po lepoti sličnog u svetu nema,
jer je slavnom graditelju
(tako bar legenda kaže)
po naredbi cara tadašnjega,
desna ruka odrubljena.

Dok me snežna zasipa oluja,
trudim se da Kremalj snimim okom,
sve te zgrade velelepne,
svedoke kulture stare,
verne čuvare uspomena
na velike svetske neimare.

Moskva nije grad običan,
samo dopadljiva slika,
grad je riznica blaga
najpoznatijih umetnika.

Trećakovska galerija nadaleko čuvena
Čuva dela umetnika kojih više nema.
Gubim se u mnoštvu ikona, kipova i slika
i razmišljam o životu vrsnih umetnika.
Većina njih već odavno nisu međ’ živima,
A dela njihova traju i trajaće vekovima.

Neretko se iznenadim slikom opčinjena,
kao da me sa slike prate lica oživela.
Pažnju privlači jedno novije zdanje,
što na otvorenu knjigu liči.
To je biblioteka državna,
sa kojom se ovaj grad diči.

Posetismo TV toranj najviši na svetu (533m)
ime mu je „Ostankinski“
u podnožju njegovom smo
kao travke niski.

Sve što vidim nastojim
da kao dragocenu sliku
uramim u memoriju;
da je vreme i zaborav
paučinom ne pokriju.

Ne može u pesmu stati
sve što moju dušu hrani
niti stihom opisati
lepote što mi darivaše
ti moskovski dani.

Postoji još jedan detalj
ove unikatne slike
nama u čast bal posvećen
danu Republike (29. novembar).

U sećanju mi ostaše
jedne meke, tople ruke
celo veče plesali smo
uz zvuke muzike.
Još ponekad u večeri
zimske, tihe, snežne,
čini mi se ko da čujem
reči blage, nežne.
Eh! … Kad bi znali Vi
Podmoskovske večeri…

Sve te drage uspomene
zlatnim nitima su tkane
I ko zlatne kupole na crkvi
Dvanaest apostola
osvetle moje sumorne dane.

Zlata Zahorjanski, 81 godina
Sremska Mitrovica


Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *