Zaštitnik građana: Fond PIO dužan da donese pojedinačna rešenja za novi način isplate penzija

Zaštitnik građana: Fond PIO dužan da donese pojedinačna rešenja za novi način isplate penzija

Iz Kancelarije Ombudsmana, 29. juna 2015. godine, objavljeno je Mišljenje Zaštitnika građana koje je poslato na kućne adrese onih penzionisanih građana koji su se, nakon što su počele da im se isplaćuju umanjene penzije, obratili Saši Jankoviću, Zaštitniku građana Srbije. Ovo mišljenje sa preporukama poslato je i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Prenosimo kompletan dokument preuzet sa sajta zastitnik.rs

Na osnovu člana 138. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 24. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana, a povodom primljenih pritužbi velikog broja građana korisnika penzija, u cilju unapređenja zaštite garantovanih ljudskih sloboda i prava, Zaštitnik građana upućuje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje sledeće

MIŠLjENjE

Zaštitnik građana mišljenja je da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje u obavezi da u izvršenju Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, u svakom konkretnom slučaju, po službenoj dužnosti, donese odgovarajući upravni akt – rešenje, kojim će utvrditi nov način isplate penzije.

Prava i obaveze iz penzijsko-invalidskog osiguranja uređena su Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju. Pravo na penziju je jedno od prava koje se stiče na osnovu odredbi ovog zakona, a Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: RFPIO) određen je kao organ nadležan da odlučuje o pravima i obavezama iz penzijsko-invalidskog osiguranja.

Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija menja pravni režim u oblasti penzijskog osiguranja. Ovim zakonom deklarativno se privremeno uređuje način isplate penzija koje isplaćuje RFPIO, a suštinski se menja iznos penzije korisnicima čiji je iznos penzije veći od 25.000 dinara.

Izmenom iznosa penzije koji se isplaćuje, tako što se visina utvrđene penzije umanjuje, faktički se menja stečeno pravo i konstituše novo (umanjeno) pravo, o čemu je nadležni organ dužan doneti novo rešenje.

Isplatom manjeg iznosa penzije od iznosa utvrđenog pravosnažnim rešenjem, bez donošenja novog rešenja kojim se izvršavaju odredbe Zakona o privremenom načinu isplate penzija, RFPIO ograničava i otežava korišćenje Ustavom i zakonom utvrđenog prava građana (korisnika penzije) na pravno sredstvo.

Imajući u vidu navedeno, u cilju zaštite Ustavom i zakonom utvrđenog prava građana na efikasno korišćenje pravnog sredstva, Zaštitnik građana Republičkom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje upućuje

PREPORUKE

RFPIO u obavezi je da, u izvršenju Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, u svakom konkretnom slučaju, po službenoj dužnosti, donese odgovarajuće rešenje kojim će utvrditi nov iznos penzije koji se korisniku isplaćuje.

RFPIO će bez odlaganja svakom korisniku penzije kojem se, u skladu sa Zakonom, privremeno menja način isplate penzija, doneti pojedinačno rešenje kojim će utvrditi tačan iznos koji se privremeno isplaćuje, obrazložiti način obračuna navedenog iznosa i poučiti ga o pravnom sredstvu koje ima pravo da koristi ukoliko smatra da navedeno rešenje nije doneto saglasno zakonu.

Fond će o izvršenju preporuke izvestiti Zaštitnika građana u roku od 60 dana od dana dostavljanja.

Obrazloženje

Narodna skupština Republike Srbije je 26.10.2014. godine donela Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je objavljen 27.10.2014. godine u „Službenom glasniku RS“, broj 116/2014 i stupio na snagu narednog dana od dana objavljivanja, odnosno 28.10.2014. godine. Ovim zakonom uređuje se način isplate penzija koje isplaćuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje počev od isplate penzija za mesec novembar 2014. godine, s ciljem očuvanja finansijske održivosti penzijskog sistema u Republici Srbiji. Na osnovu pomenutog zakona, RFPIO je, počev od isplate penzija za mesec novembar 2014. godine, započeo isplatu umanjenih iznosa penzija, i to za osiguranike čija je penzija veća od 25.000,00 dinara.

Nakon toga, Zaštitniku građana se obratio veliki broj penzionera, pritužujući se na protivustavno i protivzakonito smanjenje penzija, kao stečenog prava, i to bez odgovarajućeg upravnog akta.

Naime, pritužioci navode da im je RFPIO umanjio iznos mesečne penzije, stečene na osnovu pravnosnažnog rešenja o ostvarivanju prava na penziju, pri čemu prethodno nije doneo nikakav upravni akt koji bi bio osnov za izmenjeni način isplate penzije, odnosno njeno umanjenje. Korisnici penzija, takođe, ukazuju na to da su podnosili zahteve za donošenje odgovarajućeg rešenja (upravnog akta), po kojima RFPIO nije postupao, već im je umesto toga dostavljao obaveštenja.

U dostavljenim obaveštenjima, RFPIO je, između ostalog, navodio da se visina penzije, utvrđena rešenjem i usklađena po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, ne menja i iskazana je na izveštaju korisnika (čeku), zajedno sa iznosom privremenog umanjenja za mesec za koji se vrši isplata penzije. Pritužioci smatraju da su im ovakvim postupanjem RFPIO ugrožena Ustavom i zakonom zagarantovana prava, kao i da je sam Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija suprotan Ustavu, zbog čega je određeni broj građana i udruženja podneo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti tog zakona.

Razmatrajući pristigle pritužbe, Zaštitnik građana je sagledao pozitivno pravne propise kojima je uređen sistem penzijskog i invalidskog osiguranja u Republici Srbiji i način ostvarivanje prava iz ove oblasti. Ustav Republike Srbije utvrđuje da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom i da se Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera (čl. 70.). Ustavom je zajamčeno mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (čl. 58. st. 1). Prema članu 36. stav 2. Ustava, svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u RFPIO obezbeđuju u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno (čl. 84. st. 2). Dakle, ova norma Zakona upućuje na primenu Zakona o opštem upravnom postupku, prilikom odlučivanja o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Istovremeno, u članu 98. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, propisano je da organ RFPIO određen opštim aktom fonda, donosi rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i o penzijskom stažu.

Zakonom o opštem upravnom postupku, u članu 1. propisano je da su po tom zakonu dužni da postupaju državni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrđene ovim zakonom. Istim zakonom propisana je obaveza organa nadležnog za rešavanje, da na osnovu odlučnih činjenica, donose rešenje o upravnoj stvari koja je bila predmet postupka (čl. 192. st. 1).

Zakonom o upravnim sporovima propisano je da ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 2.).

U skladu sa navedenim Ustavnim i zakonskim odredbama, Zaštitnik građana je mišljenja da je RFPIO u obavezi da, u izvršenju Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, u svakom konkretnom slučaju, po službenoj dužnosti, donese odgovarajuće rešenje kojim će utvrditi nov način isplate penzije. Istim aktom, obavestiće korisnika penzije kako je došlo do umanjenja penzije i istovremeno mu omogućiti korišćenje Ustavom i zakonom garantovano pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu.

Menjanje obima stečenog prava predstavlja utvrđivanje novog prava, pa samim tim bi rešavanje o novom pravu moralo da bude propraćeno odgovarajućim rešenjem kojim se precizira i ograničava smanjenje iznosa penzije samo u onim slučajevima i u onom obimu koji je Zakonom predviđen. U skladu s tim, odgovarajuće rešenje donosi se po službenoj dužnosti, na osnovu Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakona o opštem upravnom postupku.

Iako korisnici penzija, u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima, imaju mogućnost podnošenja tužbe Upravnom sudu zbog tzv. „ćutanja uprave“, nedonošenjem rešenja u navedenom slučaju RFPIO šikanira stranke i suprotno principima dobre uprave otežava im ostvarivanje prava na efikasno pravno sredstvo. Sudski postupci iziskuju dodatna finansijska sredstva i duže traju od postupaka po žalbi koji se vode pred drugostepenim upravnim organom. Obzirom da se radi o ekonomski najugroženijoj populaciji građana jasno je da veliki broj njih zbog finansijskih ograničenja neće biti u prilici da zaštite svoje pravo pred Upravnim sudom.

Imajući u vidu opravdane navode pritužbi i pozitivne propise, a stojeći na stanovištu da je pravo na penziju jedno od osnovnih prava od čijeg ostvarivanja zavisi i sama egzistencija velikog broja penzionera, o čijoj ekonomskoj sigurnosti se stara Republika Srbija, te s obzirom na svoja Ustavna ovlašćenja i ograničenja, Zaštitnik građana je RFPIO uputio ovo mišljenje sa preporukama.

ZAMENICA ZAŠTITNIKA GRAĐANA

Vladana Jović

Dostaviti:

  • Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
  • Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje
  • pritužiocima

1 komentar

  • Mišljenja sam da je u slučaju selektivnog umanjenja penzija prekršen i član 84 stav 3 Ustava Republike Srbije , koji glasi“ Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena“. Smatram da je Vlada donošenjem Zakona o privremanom umanjenju penzija prekršila ovaj član 84. stav 3 . Penzije su stečena prava koja su ostvarena uplaćivanjem u penziski fond tokom celog radnog staža po ZAKONU, a sticanje prava korišćenja (ovako oročene dugogodišnje štednje) je takođe određeno po Zakonu, a po Zakonu je i utvrđenaPENZIJSKA OSNOVICA na uložena sredstva. Donošenje Zakona po kome se selektivno umanjuje visina penzijske osnovice je kršenje Ustava, i država je dužna da umanjenja evidentira i prizna kao svoj DUG za koji je dužna da izda obveznice sa rokom dospeća i pripadajućom kamatom, na isti način kao i što prodaje hartije od vrednosti kojima se takođe zadužuje. Ovako je to DISKRIMINACIJA penzionera kojima ne samo što se ne priznaje osnovica umanjenja , već se izbegava vraćanje iste kao i pripadajuće kamate koja bi morala biti ista, kao i za izdate hartije od vrednosti. Da li novac penzionera, koji je bez saglasnosti otet, ne vodeći računa o materijalnom položaju i mogućnosti da sa umanjenim sredstvima od penzije plaća svoje obaveze a da ne uđe u dužničko ropstvo i dugovanja (sa zateznim kamatama) bez svoje krivice.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *