Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju

Napomena – ove izmene unete su direktno u Zakon o PIO (kliknite ovde)

Član 1.

U Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 – US, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13 i 108/13 – u daljem tekstu: Zakon), u članu 13. stav 1. posle reči: „ako nisu”, dodaju se reči: „osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti,”.

Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase: „Obavezno  su  osigurani  nosilac  poljoprivrednog  domaćinstva  i  nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno najmanje jedan član domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili mešovitog domaćinstva. Ostali članovi domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva, mogu se osigurati pod uslovom propisanim ovim zakonom.”

Član 2.

U članu 18. tačka 1) menja se i glasi:
„1) za slučaj starosti:
(1) pravo na starosnu penziju,
(2) pravo na prevremenu starosnu penziju;”.

Član 3.

U članu 19. tačka 1) menja se i glasi:
„1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja;”.

Tačka 2) briše se, a dosadašnja tačka 3) postaje tačka 2).

Član 4.

Posle člana 19. dodaje se član 19a, naziv odeljka 1a i čl. 19b i 19v koji glase:

„Član 19a
Izuzetno od člana 19. tačka 1) ovog zakona, osiguranik žena koja navrši najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju kad navrši:
1) u 2015. godini, 60 godina i šest meseci života;
2) u 2016. godini, 61 godinu života;
3) u 2017. godini, 61 godinu i šest meseci života;
4) u 2018. godini, 62 godine života;
5) u 2019. godini, 62 godine i šest meseci života;
6) u 2020. godini, 63 godine života;
7) u 2021. godini, 63 godine i dva meseca života;
8) u 2022. godini, 63 godine i četiri meseca života;
9) u 2023. godini, 63 godine i šest meseci života;
10) u 2024. godini, 63 godine i osam meseci života;
11) u 2025. godini, 63 godine i deset meseci života;
12) u 2026. godini, 64 godine života;
13) u 2027. godini, 64 godine i dva meseca života;
14) u 2028. godini, 64 godine i četiri meseca života;
15) u 2029. godini, 64 godine i šest meseci života;
16) u 2030. godini, 64 godine i osam meseci života;
17) u 2031. godini, 64 godine i deset meseci života.

1a Prevremena starosna penzija

Član 19b

Osiguranik stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kad na vrši najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života.

Član 19v

Izuzetno od člana 19b ovog zakona, osiguranik stiče pravo na prevremenu starosnu penziju kad navrši:
1) u 2015. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina života (muškarac), odnosno 36 godina
i  četiri meseca staža  osiguranja i najmanje 54 godine i četiri meseca života (žena);
2) u 2016. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina i osam meseci života (muškarac), odnosno 37 godina staža osiguranja i 55 godina života (žena);
3) u 2017. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 56 godina i četiri meseca života (muškarac), odnosno 37 godina i šest meseci staža osiguranja i najmanje 55 godina i osam meseci života (žena);
4) u 2018. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina života (muškarac),  odnosno  38
godina  staža  osiguranja  i  najmanje  56 godina i  četiri meseca života (žena);
5) u 2019. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i osam mesec i života (muškarac), odnosno 38 godina i  šest  meseci staža osiguranja i najmanje 57 godina života (žena);
6) u 2020. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života  (muškarac),  odnosno  39 godina  staža  osiguranja  i  najmanje  57 godina i osam meseci života (žena);
7) u 2021. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života (muškarac), odnosno 39 godina
i  četiri meseca staža  osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života (žena);
8) u 2022. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (muškarac), odnosno 39 godina i osam meseci staža osiguranja i najmanje 59 godina života (žena);
9) u 2023. godini, 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života (muškarac), odnosno 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života (žena).”

Član 5.

U članu 20. stav 1. reči: „Osiguraniku kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem” zamenjuju se rečima: „Osiguraniku koji je na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem navršio najmanje 2/3 od ukupno navršenog staža osiguranja”.

Član 6.

U članu 42. posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

„Radna mesta i poslovi iz stava 1. ovog člana ne mogu biti administrativno-tehnička radna mesta, odnosno poslovi, već samo poslovi na kojima je rad naročito težak,  opasan  i  štetan  za  zdravlje,
odnosno  poslovi  na  kojima je  obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina  života ili  zbog prirode i težine posla, fiziološke funkcije opadaju u toj meri da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje.

Izuzetno, stav 2. ovog člana ne odnosi se na zaposlene iz stava 1. tačka 6) ovog člana.”

Član 7.

Posle člana 43. dodaje se član 43a koji glasi:

„Član 43a

Izuzetno od člana 43. stav 1. ovog zakona, osiguranik stiče pravo na starosnu penziju kad navrši:
1) u 2015. godini, najmanje 54 godine života i 21 godinu i osam meseci staža osiguranja, od čega najmanje 11 godina i osam meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;
2) u 2016. godini, najmanje 54 godine i četiri meseca života i 22 godine staža  osiguranja  od  čega  najmanje  12  godina  efektivno  provedenih  na  radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;
3) u 2017. godini, najmanje 54 godine i osam meseci života i 22 godine i šest meseci staža osiguranja od čega najmanje 12 godina i šest meseci efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;
4) u 2018. godini, najmanje 55 godina život a i 23 godine staža osiguranja, od čega najmanje 13 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;
5) u 2019. godini, najmanje 55 godina života i 23 godine i šest meseci staža osiguranja, od  čega na
jmanje 13 godina i šest  meseci efektivno  provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;
6) u 2020. godini, najmanje 55 godina života i 24 godine staža osiguranja, od čega najmanje 14 godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;
7) u 2021. godini, najmanje 55 godina života i 24 godine i šest meseci staža osiguranja, od  čega najmanje 14 godina i šest  meseci efektivno  provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Izuzetno od člana 43. stav 3. ovog zakona, osiguranik koji navrši 25 godina staža  osiguranja, od  čega  najmanje  15  godina  efektivno provedenih  na  radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, u organu iz člana 42. ovog zakona, stiče pravo na starosnu penziju kad navrši:
1) u 2015. godini, 56 godina i deset meseci života;
2) u 2016. godini, 57 godina i četiri meseca života;
3) u 2017. godini, 58 godina života;
4) u 2018. godini, 58 godina i osam meseci života;
5) u 2019. godini, 59 godina i četiri meseca života.

Član 8.

U članu 55. stav 2. reči: „profesionalnom vojnom licu prema propisima o Vojsci Srbije”, zamenjuju se rečima: „profesionalnom pripadniku Vojske Srbije”.

Član 9.

U članu 60. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:
,,Osiguraniku – ženi uračunava se u posebni staž vreme u trajanju od:
1) šest meseci, koja je rodila jedno dete;
2) godinu dana, koja je rodila dvoje dece.”

Član 10.

Član 68. menja se i glasi:
„Penzijski staž iz člana 62. ovog zakona iskazan u godinama, mesecima i danima može iznositi najviše 45 godina i računa se na način utvrđen u članu 67. ovog zakona.”

Član 11.

Posle člana 70. dodaju se naziv odeljaka 1a i čl. 70a – 70v koji glase:

„1a Prevremena starosna penzija

Član 70a

Visina prevremene starosne penzije određuje se na isti način kao i visina starosne penzije, s tim što se iznos tako određene penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.

Član 70b
Izuzetno  od  člana 70a ovog  zakona,  osiguraniku  ženi  se  prevremena starosna penzija određuje na način kako se određuje starosna penzija, s tim što se iznos te penzije trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenih:
1) u 2015. godini, 60 godina i šest meseci života;
2) u 2016. godini, 61godinuživota;
3) u 2017. godini, 61 godinui šest meseci života;
4) u 2018. godini, 62 godine života;
5) u 2019. godini, 62 godine i šest meseci života;
6) u 2020. godini, 63 godine života;
7) u 2021. godini, 63 godine i dva meseca života;
8) u 2022. godini, 63 godine i četiri meseca života;
9) u 2023. godini, 63 godine i šest meseci života;
10) u 2024. godini, 63 godine i osam meseci života;
11) u 2025. godini, 63 godine i deset meseci života;
12) u 2026. godini, 64 godine života;
13) u 2027. godini, 64 godine i dva meseca života;
14) u 2028. godini, 64 godine i četiri meseca života;
15) u 2029. godini, 64 godine i šest meseci života;
16) u 2030. godini, 64 godine i osam meseci života;
17) u 2031. godini, 64 godine i deset meseci života.

Član 70v
Iznos prevremene starosne penzije utvrđen u skladu sa čl. 70a i 70bovog zakona umanjuje se najviše do 20,4%.”

Član 12.
U članu 117. stav 4. procenat: „50” briše se.

Član 13.
U članu 121. stav 2. menja se iglasi: ,,Korisniku prava iz stava1. ovog člana utvrđuje se povoljniji iznos penzije.”

Član 14.
U članu 154. posle reči: „upravni odbor” zapeta i reči: ,,nadzorni odbor” brišu se.

Član 15.

Član 155. menja se i glasi:

„Član 155

Upravni odbor fonda ima sedam članova, koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije i to:
1) četiri  člana  na  predlog  ministra  nadležnog  za  poslove  penzijskog i invalidskog osiguranja i ministra nadležnog za poslove finansija;
2) jednog člana iz reda osiguranika, na predlog reprezentativnog sindikata osnovanogna nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koji ima najveći broj članova;
3)jednog člana iz reda poslodavaca, na predlog reprezentativnogudruženjaposlodavaca osnovanog na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, koje ima najveći broj članova;
4) jednog člana iz  reda  korisnika prava, na predlog saveza penzionera osnovanog na nivou Republike, koje ima najveći broj članova.

Savez penzionera podnosi dokaz o broju registrovanih članova ministarstvu nadležnom za poslove
penzijskog i invalidskog osiguranja, u skladu sa aktom koji donosi ministar.”

Član 16.
U članu 158. stav 3. briše se.

Član 17.
Član 161. i čl.164. do 166. brišu se.

Član 18.
Akti iz člana 56. Zakona usaglasiće se sa članom 6. ovog zakona, odnosno sa izmenjenim članom 42. Zakona, najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 19.
Zaposleni, kojima u skladu sa članom 18. ovog zakona, prestane pravo na računanje  staža  osiguranja  sa  uvećanim  trajanjem,  mogu  ostvariti  pravo  na snižavanje starosne granice, utvrđeno članom 20. Zakona, uz određivanje visine te penzije  na  način  na  koji  se  ostvaruje  pravo  na  prevremenu  starosnu  penziju, odnosno uz umanjenje penzije.

Član 20.
Čl.  69.  i  73.  Zakona  o  izmenama  i  dopunama  Zakona  o  penzijskom  i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 101/10) brišu se.

Član 21.
U članu 15. stav 4, članu 27. stav 1. tač. 1) i 2), članu 28a, članu 71. stav 1, članu 117. stav 6. i članu 230. posle reči: „starosna” u određenom padežu dodaje se zapeta i reči: „prevremena starosna penzija” u odgovarajućem padežu; u članu 72. stav 1, članu 82a st. 1, 2. i 4, članu 111. stav 1, članu 121. stav 1. i članu 227. posle reči: „starosna penzija” u određenom padežu dodaju se reči: „prevremena starosna penzija” u odgovarajućem padežu; u članu 72. stav 2. i članu 76. stav 1. posle reči: „starosna” u određenom padežu dodaju se reči: „prevremena starosna penzija” u odgovarajućem padežu.

Član 22.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku  Republike  Srbije”,  a  primenjuje  se  od  1.  januara  2015.  godine, osim odredaba čl. 14. do 17. ovog zakona, koje se primenjuju od dana stupanja na snagu ovog zakona i odredbe člana 9. ovog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2032. godine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *