Verovatno nećemo dočekati singularitet – da nas roboti zamene na poslu

Verovatno nećemo dočekati singularitet – da nas roboti zamene na poslu
Slika: Baumolova bolest troškova (potražite i saznajte više na Penzinu)

Njujork Tajms je prvu nedelju aprila posvetio mogućim zabludama u našem načinu razmišljanja, delovanja i pretpostavljanja budućnosti. Među njih je uvrstio i čestu tvrdnju o tome da će ljudske poslove zameniti roboti u najskorije vreme, i to čak i one poslove koji se tiču kompleksnijih radnji osim repetitivnog mehanikog rada kao što su programiranje, advokatura, itd.

O ovoj zabludi pisao je John Markoff za Njujork Tajms, a Penzin prevodi ovaj tekst za vas. Ukratko, zaključak većine analitičara jeste da nećemo postati nepotrebni za tržište rata za dugo vremena, ako to budemo ikad.

Ova tema je naročito postala popularna u martu 2016. godine kada je odigrana serija partija igre „go“ u kojoj je Guglov program DeepMind pobedio Li Si Dola, šampiona ove igre. U svetu je ovaj slučaj predstavljen kao konačna pobeda veštačke inteligencije nad čovekom.

Program se zasniva na napretku tehnologije poslednjih godina, koja je sposobna da razvija i obrađuje uočavanje obrazaca i koristi se i za prepoznavanje i kodiranje ljudskog govora, ali i za razvoj mašina koje su sposobne da „uče“, to jest, da obrađuju podatke na način koji nije prethodno učitan, već koji same pronalaze u datom okruženju. Zato možda nije ni čudo što je talas straha od novih mogućnosti mašina (ponovo) prošao planetom, najviše u vidu novinskih naslova.

Pa ipak, većina naučnika i dalje se ne slaže sa idejom da će doći do nekih dramatičnih promena na tržištu rada pojavom ovakvih mašina.

Sama ideja zamene ljudi mašinama opisana je i u eseju Vernora Vingea iz 1993. godine pod imenom Singularitet. Vinger je naučnik iz oblasti računara i pisac naučne fantastike koji je u svom eseju postavio ideju da će „mozak“ mašina neizbežno preteći ljudski po sposobnostima. On je još tada procenio da će ova promena nastupini negde između 2005. godine (od koje je već prošlo 11 godina) i 2030. godine (14 godina od danas).

Na ideju se nastavio Ray Kurzweil, istraživač veštačke inteligencije, u svojoj knjizi iz 2006. godine (Singularitet je bizu: Kada ljudi prevaziđu biologiju) u kojoj iznosi procenu da će nas mašine prestići po sposobnostima razmišljanja do 2045. godine (ideja je dodatno popularizovana u filmovima kao što su „Transcendence“ i „Her“).

Dodatno, nedavno je nekoliko poznatih ličnosti iz sveta nauke i tehnologije, uključujući fizičara Stivena Hokinga, vlasnika kompanije Tesla koja proizvodi električne automobile Elona Muska, i vlasnika Majkrosofta Bil Gejtska, izdalo upozorenja o nastupanju tehnološkog progresa koji vodi superinteligentnim mašinama.

Međutim, niko još nije priložio nikakve opipljive naučne dokaze da je ovako nešto na putu. Naravno, prema ovoj ideji najskeptičniji su neurolozi, ali i većina istraživača koji su posvećeni veštačkoj inteligenciji.

Za početak, mi još uvek ne razumemo ni neke osnovne mehanizme biološke inteligencije te ni ne možemo da ih prenesemo na računare koji bi mogli da ih simuliraju.

Kao podsećanje može poslužiti i to da je matematičar Džon Mekarti još ranih 1960-ih obećao osnivačima Pentagona da za deceniju možemo da napravimo mašinu koja će biti pametnija od čoveka. Njujork Tajms je 1958. godine predviđao da treba 100.000 dlara i godinu dana da se napravi računar koji je zasnovan na radu neurologa Frenk Rosenblata.

Takođe, ideju Singulariteta predviđa i Murov zakon po kome broj tranzistora koji mogu da se koriste na srebrenim ili silikonskim čipovima može da se duplira na dvogodišnjem nivou (prema proceni Gordona Mura, ko-osnivača kompanije Intel iz 1965. godine).

Sve ovo doprinelo je doživljaju da su promene eksponencijalne, da tehnologija nastupa sporo ali da se u pravilnim intervalima beleže sve veći i veći skokovi u nekoj oblasti.

Ipak, Murov zakon nailazi na prvu ozbiljnu prepreku. Protočnost tranzistora za računare stiže do granice fizičkih mogućnosti gde su provodnici promera od svega nekoliko atoma. Tu se završava i ova era razvoja računara i verovatno počinje nova koja je već u povoju – iskorišćavanje bioloških principa i sistema za skladištenje i korišćenje prikupljenih podataka, na sličan način na koji to radi naš mozak, ili naša DNK.

1 komentar

  • Moje mišljenje je upravo suprotno – svedoci smo kako malo po malo, ali nezadrživo, mnogi poslovi prelaze u ruke „naprednih mašina“. U poljoprivredi skoro da i nema posla za tradicionalne radnike, u bankarstvu je armija službenika zamenjena kompjuterima. U domenu odlučivanja, sve je manje promišljanja a sve više odluka zasnovanih na „trendovima“ koji kao na traci izlaze iz kompjutera. Pitanje je dana…

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *