Ustavni sud Republike Srbije: Smanjenje penzija nije protivustavno

Ustavni sud Republike Srbije: Smanjenje penzija nije protivustavno

Ustavni sud Republike Srbije ocenio je da osporeni Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije u suprotnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije neustavan, proizilazi iz odluke Ustavnog suda Srbije, koji je na sednici održanoj 23. septembra 2015. godine okončao postupak ocene ustavnosti ovog zakona.

Ustavni sud je sinoć na svom internet sajtu objavio saopštenje o ovoj odluci i obrazloženje. Našao je da „nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog zakona i njegove nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima”, navodi se u saopštenju koje prenosi Politika.

Ustavni sud je utvrdio da se osporenim zakonom uvode interventne mere koje se preduzimaju da bi se u uslovima ekonomske krize očuvala finansijska održivost penzijskog sistema, što konkretno znači mogućnost redovne isplate penzija.

Za Ustavni sud je od naročitog značaja bilo to što se propisane mere ne odnose na penzionere čija je visina utvrđene penzije do 25.000 dinara, kojih, prema podacima koje je sud pribavio, u Republici ima više od 750.000, a što, s obzirom na ukupan broj penzionera i visine penzija u Srbiji znači da najveći broj penzionera nije obuhvaćen propisanim merama, istaknuto je u obrazloženju.

Imajući u vidu i to da u ovom trenutku najniža penzija utvrđena u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iznosi svega nešto više od 13.000 dinara (pri čemu je za takozvane poljoprivredne penzionere najniža penzija čak oko 10.000 dinara), Ustavni sud je ocenio da je „zaštićenim” iznosom od 25.000 dinara, u realnim ekonomskim prilikama u kojima se društvo nalazi, spornim zakonom obezbeđeno staranje o ekonomskoj sigurnosti penzionera, a što predstavlja ustavni nalog iz člana 70 stav 2 Ustava.

Kada je reč o penzijama koje su obuhvaćene zakonom predviđenim merama, Ustavni sud smatra da su osnovane tvrdnje inicijatora postupka da penzija koja je stečena u skladu sa zakonom predstavlja imovinu penzionera, ali ukazuje da iz Ustava ne proizlazi garancija penzijskog davanja u određenom iznosu, jer je ograničenje imovinskih prava, pod određenim uslovima, dozvoljeno i prema našem Ustavu i prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, navodi se u saopštenju.

Penzionerima čija je penzija viša od 25.000 dinara, isplata se vrši u umanjenom iznosu, „što nesporno predstavlja umanjenje njihove imovine i zato je sud ispitivao da li zakon ispunjava uslove dozvoljenog ograničenja imovinskih prava.“

„Polazeći od toga da su propisane mere uređene zakonom, a ne aktom niže pravne snage, da se zakonom ne dira u pravo na penziju, da su mere propisane radi postizanja legitimnog cilja jer je stvaranje uslova za redovnu isplatu penzija makar i u umanjenom iznosu u opštem i javnom interesu, zatim da postoji srazmernost u propisivanju mera jer su ovim merama manje pogođene osobe sa nižim penzijama, što se postiže time što procenat umanjenja nije isti za sve penzije više od 25.000 dinara, i konačno, s obzirom na to da je reč o merama privremenog karaktera, a što je sud utvrdio iz odredaba Zakona o budžetskom sistemu kojima se ograničenje u isplati penzija vezuje za učešće penzija u BDP-u, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi inicijatora o nesaglasnosti osporenog zakona sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima”, navedeno je u obrazloženju Ustavnog suda.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *