Uspeh ponekad dođe i u poznom životnom dobu ali o tim primerima ne pričamo

Uspeh ponekad dođe i u poznom životnom dobu ali o tim primerima ne pričamo
Slika: Mis SAD 2015 godine - Kritikovali su je da je "prestara" da bude mis (potražite na Penzinu)

Mlađi još ne znaju a oni stariji su možda već zaboravili na taj osećaj u nekom trenutku života kada shvatimo da smo stariji od aktuelnih najpoznatijih (i najbogatijih) sportiska, filmskih zvezda, preduzetnika. Međutim, taj prvi voz uspeha koji dolazi i odlazi u mladosti nije jedini. Ako bar još neki nikad više i ne stigne sam, imamo čitav život da ga sami napravimo i na njega se ukrcamo!

Velikan američke književnosti Robert Frost želeo je da bude pesnik još od tinejdžerskih dana. Ali prvu knjigu objavio je tek u 39. godini života, a svoja najpriznatija dela napisao je u srednjim i poznim godinama.

– Mladi ljudi doživljavaju stvari. Bljesak ovde, bljesak tamo. Kao zvezde koje se pojavljuju u povečerje. Ali tek u kasnijoj tami života vidimo forme, sazvežđa – govorio je u svojoj 63. godini.

Međutim, Frost nije izuzetak. Uprkos čestom naučnom i društvenom stavu da kreativnost, inovacije i izvrsnost u nečemu skoro ekskluzivno pripadaju mladosti, veoma često se dešava upravo obrnuto – da ljudi „procvetaju“ tek u poznijem dobu.

Kako piše časopis Ozy: „Jednom kada ugledate dalje od sjaja istorijskih primera mladih genija poput Mocarta, otkrićete da su oni koji procvetaju kasnije veoma česti“.

Život kasnije procvetalih podseća nas šta je sve moguće

Ponekad ne otkrijemo svoje životne strasti sve dok ne obavimo neke druge stvari:

– Kada sam imala 32 godine počela sam da kuvam, do tada sam samo jela – pričala je Džulija Čajld, poznata američka kuvarica.

Pre svoje kulinarske karijere bavila se odnosima sa javnošću i oglašavanjem, a radila je i u javnom sektoru. Onda se zaljubila u francusku kuhinju tokom svog prvog obroka u Francuskoj nakon Drugog svetskog rata. Uskoro je upisala školu kuvanja i počela da stažira tokom 10.000 sati. Potrajalo je sve do njene 50. godine kada je objavila svoju prvu knjigu i imala svoju prvu kulinarsku emisiju na televiziji.

Ponekad ne dobijemo priliku da steknemo potrebno iskustvo sve do kasnijeg životnog doba. Rej Krok osnovao je MekDonalds tek sa 53 godine. Do tada je radio kao vozač ambulantnih kola Crvenog krsta i kao putujući prodavac koji je prodavao milk-šejk u papirnim čašama.

– Postigao sam uspeh preko noći. Ali 30 godina je duga, duga noć – pisao je u svojoj autobiografiji.

Poznata američka preduzetnica Madam Voker radila je kao pralja i prodavačica pre nego što je u kasnim tridesetim pokrenula biznis. Prodavala je kozmetičke proizvode za Afroamerikanke i tokom 40-ih godina svog života zaradila je bogatstvo. Nažalost, nije u njemu dugo uživala jer je preminula od otkazivanja bubrega i problema sa pritiskom u 51. godini.

Ponekad, umesto prilika, život nam postavi prepreke na putu ka uspehu. Tako je Laura Ingals Vajlder napunila 65 godina kada je prvi put bila objavljena njena serija knjiga za decu Mala kuća u preriji. Do tada je decenije života provela kao supruga farmera, majka, učiteljica, službenik, i kao kolumnista u lokalnom listu. Tokom tog života borila se i sa sušama, i sa požarima koji su uništavali porodičnu kuću.

Ana Meri Robertson Mozes, poznatija i kao Baka Mozes, američka slikarka naive, počela je da slika tek kada njene šake više nisu bile sposobne da šiju. Do tada je već imala i brojnu decu i unuke, i još brojnije praunučiće.

Čak i čuveni roman Don Kihot napisan u poznom životnom dobu. Servantes ga je pisao u svojim poznim 50-im godinama jer je mlađe doba proveo u zatočeništvu, delom u zatvoru a delom zarobljen od strane Berbera pirata.

Čarls Darvin jeste odrastao u porodici gde se već govorilo o poreklu vrsta, i jeste svoje putovanje po svetu obavio još u 20-im godinama života, ali zatim je decenijama sakupljao dokaze za svoju teoriju o poreklu vrsta.

Čuveni slikar Pol Sezan proveo je mlađe godine pokušavajući da savlada slikarstvo, pa ga je čak i napustio da bi se posvetio karijeri u banci. Tek zatim usledilo je napuštanje posla (i žene i dece), i putovanje na drugi kraj sveta gde će otkriti svoje slikarstvo. Prvu samostalnu izložbu imao je u svjoj 56. godini.

Ekonomista Dejvid Galeson sa univerziteta u Čikagu kaže da postoje dve vrste umetnika, naučnika i drugih inovatora:

  • konceptualisti i teoretičari – oni, poput Mocarta ili Pikasa, koji svoji svoj najveći doprinos daju rano u životu i dobiju ogromnu pažnju i za života, i kasnije
  • eksperimentalisti i empiristi – oni drugi, čiji uspeh nikada ne postane legendaran kao onih prethodnih, a koji dođe posle decenija lutanja i muka, ili prosto nekog sasvim drugačijeg života.

Kasno su se „budili“ i pisci Virdžinija Vulf i Mark Tven, režiser Alfred Hičkok, arhitekta Frenk Geri, i, za razliku od onih koji u mladosti postignu zvezdani uspon i demorališu nas kada propustimo prvi voz, oni koji kasnije postignu uspeh podsećaju nas da možemo tragati uvek za svojom verzijom uspeha, bilo kad, piše Šon Brasvel za Ozy.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *