Upozorenje naučnika: Roboti će zameniti 50 odsto radnika koliko sutra

Upozorenje naučnika: Roboti će zameniti 50 odsto radnika koliko sutra
Scena iz filma Robot i Frenk, potražite više na Penzinu

U narednih 30 godina, mašine će biti sposobne da rade skoro sve što mogu i ljudi – uključujući i „najstariji zanat na svetu“, izjavio je na kongresu Američkog udruženja za unapređenje nauke  istraživač u oblasti informacionih nauka Moše Vardi sa Rajs univerziteta. Nijedna profesija neće biti zaštićena od promena…

On je na pomenutom skupu (American Association for the Advancement of Science – AAAS) pozvao svoje kolege da se zamisle nad društvenim posledicama ove revolucije, prenosi EurekAlert.

„Približavamo se trenutku kada će mašine moći da prevaziđu ljude u skoro svakom zadatku“, izjavio je.

Nijedna profesija neće biti zaštićena od ovih promena, čak ni najstariji zanat na svetu. „Ako su mašine sposobne da obavljaju skoro svaki posao bolje nego čovek, šta će onda ljudi raditi?“

Veštačka inteligencija mogla bi da dovede do globalne nezaposlenosti, prema njegovim procenama, čak 50% svetskog stanovništva, uništavajući radna mesta srednje klase i povećavajući razmere nejednakosti. Može li svetska ekonomija da se prilagodi situaciji u kojoj je više od polovine stanovništva bez posla, pita ovaj naučnik. On se ne slaže sa mišljenjem nekih naučnika i savremenih filozofa koji smatraju da će osobađanje ljudi od potrebe da rade kako bi preživeli dovesti do stvaranja boljeg sveta. Da li će oni koji su bez posla moći da se zadovolje životom u dokolici?

Prema procenama Barta Selmana, profesora informatičkih nauka na Kornel univerzitetu, 10 odsto radnih mesta koja su neophodna za upravljanje vozilom u SAD mogla bi da nestanu zbog automatizacije vožnje koja će se desiti u narednih 25 godina. U prethodnih pet godina,  došlo je do izuzetno značajnog napretka, kako navodi ovaj profesor za Gardijan, u oblasti vida i sluha veštačke inteligencije.

„Računari počinju da čuju i vide kao ljudi“ zahvaljujući napretku koji je povezan sa velikim bazama podataka i tehnikama suštinskog učenja.

Ulaganja u veštačku inteligenciju u SAD 2015. godine su znatno premašila sva prethodna, otkako je ova oblast istraživanja počela da se razvija pre 50 godina. Među ulagačima su kompanije Google, Facebook, Microsoft i Tesla, milijarder Ilon Mask, a posebno je istaknuto da je Pentagon tražio 19 milijardi dolara za razvoj inteligentnih sistema naoružanja.

„Možemo se, dakle, zapitati koji nivo inteligencije će dostići ti roboti i da li ljudi rizikuju da jednog dana izgube kontrolu“, ističe Vardi.

Ovi problemi su doveli do toga da se razmatra uspostavljanje etičkih pravila kojima bi bio regulisan razvoj veštačke inteligencije i programa koji su usmereni na bezbednost. Ilon Mask je 2014. godine pokrenuo inicijativu, izdvajajući 10 miliona dolara u tu svrhu, procenjujući da je veštačka inteligencija „potencijalno opasnija od nuklearnog programa“.

Grupa naučnika i javnih ličnosti je 2015. godine objavila otvoreno pismo u kome se zalaže za zabranu naoružanja sa autonomnom veštačkom inteligencijom. Među potpisnicima su bili Stiven Hoking, Ilon Mask i Stiv Voznijak, suosnivač kompanije Apple.

Industrijska revolucija tokom XIX veka nije uništila čovečanstvo. Umesto starih poslova koje su od tada brže i bolje radile mašine, pojavili su se drugi, novi za ljude. Istorijski gledano, to je bio veliki uspeh čovečanstva. Ali gledano iz perspektive radnika koji je krajem XIX veka izgubio posao ili mu je značajno smanjena dnevnica, a morao je da izdržava celu porodicu, industrijska revolucija je predstavljala izuzetno bolan proces.

Moše Vardi je verovatno u pravu kada tvrdi da će promene koje nosi širenje i jačanje veštačke inteligencije biti neuporedive sa bilo kojom drugom promenom u istoriji čovečanstva. I iako će mašine, pametnije i sposobnije od ljudi, možda biti u mogućnosti da preuzmu kontrolu i porobe ljudski rod, čini se da je, iskustveno gledano, veća opasnost da nekolicina ljudi preuzme dizgine i neosetno porobi ostatak čovečanstva služeći se napretkom nauke i tehnologije.

Dokolica koju je Starim Grcima omogućila robovska radna snaga stvorila je osnove kulture koju baštinimo. Ali ti Grci što su imali vremena da misle i stvaraju ne brinući o tome šta će sutra jesti, bili su slobodni ljudi. Da li ćemo i mi biti slobodni za 30 godina, čak iako budemo siti?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *