Upoznajte 40.000 ljudi koje je Srbija stavila van zakona

Upoznajte 40.000 ljudi koje je Srbija stavila van zakona
Više o vojnim penzionerima čitajte na Penzinu

Većinom su završili fakultete, radili su u onim gradovima i selima (pa i drugim državama) gde ih pošalju, bez pravog radnog vremena i bez prava na odbijanje premeštaja. A onda je neko odlučio da za njih zakoni Republike Srbije baš i ne važe. A mi smo odlučili da nas baš briga za njih

Opis u uvodu zvuči kao da se radi o programerima, ili lekarima, ili diplomatama, ili seoskim učiteljima sa kraja 19. veka. Ali oni su bili i sve to, ali i još nešto… Bili su vojnici.

A onda, kada je trebalo da postanu penzioneri, da uživaju plodove višedecenijskog odricanja, selidbi porodičnog doma bez mogućnosti da se negde „skuće“ dokle god su aktivni u službi, premeštanja dece iz škole u školu, ograničenja za putovanja u inostranstvo, noćnih dežurstava i učešća u nekoliko ratova, onda je neko odlučio da se to mesto, na kom će se konačno skrasiti, nalazi – van zakona.

Zato što znamo da ste čuli u medijima „da se oni nešto bune“, ali i zato što znamo da vas nije zanimalo o čemu se tačno radi kad „svi dobro znamo da su vojni penzioneri privilegovani“, rešili smo da vam ispričamo ovu priču, baš tako, kao priču, umesto poražavajuće hronologije niza neosnovanih političkih odluka i neispoštovanih sudskih presuda, i beskonačnih zidova ćutanja (koga taj deo više zanima može pročitati i ovaj tekst objavljen u listu Danas).

Kratka istorija bezakonja

Naime, vojni fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, od 1. januara 2012. godine, preuzeo je Republički Fond PIO, po sličnom modelu po kom je od 1. januara 2008. godine preuzeo i RF PIO samostalnih delatnosti i RF PIO poljoprivrednika.

Međutim, u tom preuzimanju desilo se i to da je njima, bivšim vojnim licima, zakonom ukinut „bod“ 31. decembra 2007. godine, pa vojnici penzionisani do 2008. godine nemaju rešenja o penzionisanju i nije im priznat beneficirani radni staž (mada su, na primer, prosečno proveli i po tri godine staža na dežurstvu, ne računajući manevre koji su nekada umeli da potraju i po nekoliko meseci).

Desilo se i to da im od 2008. godine penzije nisu usklađivane za 11,06 odsto kao svim ostalim penzionerima, ali i to da im od kraja 2014. godine penzije jesu smanjene – kao svim ostalim penzionerima.

I tako, vojni penzioneri već sedam godina vode borbu za ostvarivanje prava koja im po zakonu pripadaju, prava koja su dodatno potvrđena odlukama i presudama Ustavnog, Upravnog i Vrhovnog kasacionog suda.

Međutim, na zakon i ove odluke ne obaziru se ni Osnovni sudovi, ni vlade Republike Srbije i nadležni ministri, ni Fond PIO.

Zašto se ne brinemo za „njih“?

Zato što su im penzije ogromne! Kad su „došli“ u Fond PIO bile su 78% veće od proseka ostalih penzija – oko 42.000 dinara! Čak i nakon smanjenja, prosečna penzija im je skoro 41.000 dinara prvih meseci 2015. godine!

Zato što ih ima mnooogo! Kada je 1. januara 2012. godine Fond PIO „preuzeo“ vojne penzionere, bilo ih je oko 45.000 (u odnosu na 1,7 miliona ostalih penzionera). Već naredne, 2013. godine, bilo ih manje za hiljadu – 44.000.

U januaru 2015. godine, isplaćeno je 42.428 vojnih penzija, a 42.375 u februaru. Trend je jasan, a čak je i jedan visoki oficir i zvaničnik vojske ostao zapamćen i po rečenici: problem vojnih penzija rešiće – biologija.

Ovakva statistika zaista otežava vojnim penzionerima da steknu naše interesovanje za njihov problem sa institucijama ove zemlje, a kamoli da steknu naše simpatije i razumevanje.

Ovakva statistika je možda i glavni razlog zašto su olako donošene potpuno nezakonite političke odluke o njihovoj sudbini. Jednostavno:

  • 40.000 ljudi raštrkanih po celoj Srbiji, sve i da uspe da se nađe na jednom mestu u jednom trenutku, napraviće tek jedan veći miting koji se više neće ponoviti
  • elitni pripadnici te grupe od 40.000 ljudi danas zapravo pre pripadaju nekim drugim društvenim grupama i u velikoj meri „vade prosek“ svim ostalima pa i ne žele mnogo da talasaju
  • jedan, nešto manji deo, integrisan je u institucije sistema kroz političke partije i razne upravne odbore, i oni ne samo da ne žele da talasaju već umeju i otvoreno da se suprotstavljaju i negiraju prava svim ostalima bivšim kolegama
  • velik procenat vojnih penzionera i KVP* imaju penzije do 30.000 dinara i nerešeno stambeno pitanje**, te samim tim i mnogo drugih teških problema na leđima.
    *KVP – korisnici vojnih penzija: naslednici, uglavnom supružnici i deca.
    **Udruženje vojnih beskućnika Srbije u izveštaju za 2014. godinu navodi 2.540 porodica koje žive u kolektivnim smeštajima, kao podstanari ili kod rodbine.

Prećutane statistike

Statistike vojnih penzija zvuče potpuno drugačije kad se posmatraju kroz prizmu svih ostalih struka.

Koren tendencioznog prikazivanja vojnih penzija leži u konceptu sistema odbrane SFRJ, SRJ, SCG i RS, a koji se zasnivao na profesionalnom oficirskom kadru, mešovitom podoficirskom kadru i narodnoj vojsci.

Po tom konceptu, „prosečna vojna penzija“ zapravo bi mogla i da se posmatra kao prosečna penzija svih muškaraca u državi u kojoj su svi bili – vojska, redovna ili rezervna.

Ali, kada posmatramo samo „redovnu vojsku“, treba imati na umu da je oko 60 odsto današnjih vojnih penzionera završilo fakultet, a još preko 30 odsto srednju školu.

Ima li smisla onda upoređivati „vojne penzije“, kao celinu, prema penzijama „bivših zaposlenih“ gde većinu u ukupnom broju čine radnici sa osnovnom i srednjom školom, ili bi pošteno bilo upoređivati vojnu penziju fakultetski obrazovanog pojedinca koji je radio na radnim mestima sa beneficiranim radnim stažom (pomenute selidbe, premeštaji, noćne smene, itd) i penziju fakultetski obrazovanog penzionera iz civilnog sektora?

A, pa to ne može da se upoređuje! Zašto ne može? Ili, ako je lakše ovako: Može li da se uporedi slično radno mesto u vojsci i u policiji, i penzija koja se isplaćuje za bivšeg vojnika i bivšeg policajca koji su u penziju otišli sa činom jednakog ranga?

Vojne penzije kao celina nisu uporedive ni sa ukupnom masom penzija bivših policajaca jer je policija praktično od vrha do dna hijerarhije bila (i ostala) koncipirana kao čisto profesionalna organizacija (uz nešto rezervista), dok su profesionalni vojnici bili visoki, rukovodeći kadar, „organizacije“ koju je činila praktično polovina stanovništva cele države (svaki vojni obveznik).

Još malo o statistikama: Na osnovu zahteva Udruženja vojnih penzionera, PIO Fond je svojevremeno dostavio statistike traženih prosečnih penzija za nekoliko profesija za decembar 2007. godine:

  • nosioci spomenice – 31.803 dinara (1.090 penzija)
  • akademici – 31.792 dinara (71 penzija)
  • Savezno MIP – 31.389 (215 penzija)
  • Savezno MUP – 27.477 dinara (1.500 penzija)
  • Republičko MUP – 27.385 dinara (22.247 penzija)
  • vojne penzije – 26.425 dinara
  • *svim grupama penzije su vanredno povećane za 11,06%, osim vojnim penzionerima
  • **ukupno 521.656 penzionera imalo je penzije veće od 60% prosečne zarade

Pored toga, mnoge vojne penzije imaju još jednu specifičnost. Supružnicima vojnih lica bilo je teže da održavaju kontinuirani radni staž i da „grade karijeru“ (i zarade odgovarajuću penziju) s obzirom da sve druge struke podrazumevaju „stacionarni rad“.

U svakom novom mestu premeštenja morao se naći novi posao (ako je odgovarajuće radno mesto uopšte postojalo u okolini), moralo se snalaziti sa decom bez blizine baka i deka (sudbina slična mnogim vojnim penzionerima koji su bili u vojnim školama već od 15. godine života), a neretko su deca rasla u okruženju koje je bilo potpuno novo i drugačije – kulturološki, etnički, pa i jezički, što je zahtevalo dodatan trud i posvećenost.

Tako dobar deo vojnih penzija jesu – jedna penzija za najmanje dvoje supružnika, a, kao i kod svih drugih penzionera u Srbiji, često i penzija od koje se pomaže i život dece i unuka.

Penzioneri svih profesija – ujedinite se!

Uostalom, sve ovo i nije toliko bitno. Ne, zaista nije važno da li se nama vojni penzioneri, ili njihove penzije, „sviđaju ili ne“.

Ono što je suštinski važno za razumevanje problema vojnih penzija jeste višegodišnje ignorisanje zakona od strane nekoliko najviših institucija koje ne poštuju odluke i zakone koje su same donele, niti odluke najviših sudova u državi. Time ovo postaje i problem svih nas „ostalih“.

Naime, ovih nedelja penzioneri traže ocenu zakonitosti i ustavnosti odluke o smanjenju penzija kojom se penzije tretiraju kao socijalna kategorija, a ne kao stečeno pravo – što i jesu.

Penzin ovim tekstom želi da malo bolje upozna i približi ove dve podgrupe istih stradalnika kako bi, već koliko „sutra“ (na primer, na protestu penzionera 1. maja 2015), prisustvo i vojnih penzionera bilo, ne samo prećutno tolerisano od „većine“ već i podrazumevano.

15 komentara

  • Zahvaljujem se autoru teksta i portalu Penzin-a na korektnom i objektivnom članku. Približio je čitaocima neke probleme vojnih penzionera. U delu javnosti vlada mišljenje o velikim penzijama i *privilegijama* iz prošlosti ali niko ne razmišlja o str. spremi, specifičnosti službe, uslovima života i niko ne upoređuje to sa određenim sličnim kategorijama u *civilstvu*. Povećanje od 11.06% 1.1.2008.g. su dobili svi osim 40.000 vojnih penzionera a čak 521.656 civilnih penzionera je imalo veći prosek od vojnih i dobili su to povećanje. To se može tretirati samo kao diskriminacija. Da li to neko radi po nalogu NATO???

    Odgovori
  • korektan tekst.Na zalost naveden je samo deo kroz sta su vojni penzioneri prosli za vreme aktivne sluzbe,al hvala i na ovoliko.Da podetim da su kroz sve vreme sluzbe staresine morale neprekidno i da se doskolovavaju.Oni koji su zavrsili srednje tehnicke vojne skole koje su inace bile u rangu civilnih vojnih po zavrsetku skolovanja su imali sijaset kurseva za usavrsavanje u trajanju od nekoliko dana do nekoliko meseci.Licno sam imao 21 kurs.Za duzinu kurseva sam mogao zavrsiti ne jedan nego 2 fakulteta.I niko mi nije priznao to doskolovavanje nikad.Radio sam kao podoficier poslove do formaciskog mesta major-potpukovnik.Iza sebe ostavio ko zna koliko inovacija bez ikakve materijalne naknade.Sto se porodice tice-tuga.Dok sam bio na terenima i na izvrsavanjima raznoraznih zadataka supruga je izgubila troje dece.Nikad nisam bio uz porodicu kad je bilo porodici najpotrebnije.I ovo je samo deo muka.Kako mi je bilo najbolje svedoci to da sam najstarijem sinu ZABRANIO da se kandiduje u vojnu skolu.

    Odgovori
  • Zaboravih.I pored 21-dne specijalizacije uvek sam bio placen kao srednjosolac.Vise od polovine radnog staza proveo sam na terenu gde sam cesto uzimao od porodice pare da bih preziveo na planini posto mi najcesce vojska nije davala akontaciju dnevnica.Narod ne shvata koliko vojnicki hleb moze biti gorak i budjav,posebno ako ratujes godinama i zavrsis kao ratni vojni invalid u invalidskoj penziji sa 35 godina zivota.

    Odgovori
  • Da dodam još nešto o jednoj „privilegiji“ nas vojnih lica – „besplatni“ stanovi
    Koliko su besplatni? Od naših plata uplaćivan je doprinos za stambenu izgradnju na namenskom računu u Vojnom servisu narodne banke Jugoslavije. Nisu to bila mala sredstva, do ’91 uplaćivalo se 2,5%, a od ’91 do kraja 2000. godine 4,1% na neto zaradu. Svaki starešina (a i civilno lice) imao je svoj podračun u NBJ na koji su uplaćivana ta sredstva. Početkom ’92 svima su nam dali potvrde u uplaćenom doprinosu. Rečeno je da će se to uzimati u obzir prilikom otkupa stanova koji je bio predviđen. A onda se neko „setio“ da izmeni Zakon i anulira uplaćene doprinose tako što ih jednostavno ne prizna i starešine su morali plaćati stanove po tržišnim cenama, bez obzira na uplaćene doprinose. Ko je imao sreće i pre toga uspeo da reguliše otkup stana, taj je i dobio „besplatno“ stan. Naravno, višak uplaćenih sredstava se nije vraćao.
    Konretno, na dan 01.01.1992. ima sam na tom računu oko 160000 tadašnjih dinara, kurs DM je bio 13 dinara. Stan nisam imao (ostao u Sloveniji) i nije bilo izgleda da u skorije vreme dobijem isti. Odbijanje doprinosa se nastavilo još 10 godina i sredstva su samo uvećavana.
    U penziju sam otišao kao podstanar, sa još manjim izgledima za stan nego dok sam bio aktivan.
    Na kraju sam dobio „bespovratnu pomoć“ za reševanje stambenog pitanja u visini od 20000€. Kada sam seo i preračunao se, dobio sam cifru od 236000€ (revalorizovano sa kamatama) uplaćenih za doprinos za stambenu izgradnju, a dobio manje od 10% toga.
    Toliko o „besplatnim“ stanovima…

    Odgovori
  • Prenosimo komentare na ovaj tekst koje smo dobili i na našoj Fejzbuk stranici

    Gordana:
    Hvala vam sto ste objavili ovaj tekst. Samo još da pomenem stradanja vojnika i vojnih penzionera tokom razaranja Jugoslavije. Rasturene porodice,izgubljeni stanovi i sve što su godinama sticali. Jedino što im je Srbija pružila su penzije i nužni smeštaj uglavnom u vojnim kasarnama.
    Vojnih penzionera će biti sve manje, država treba da im se oduži što pre
    jer je većina tih ljudi zašla u pozne godine i posle im ništa neće trebati.

    Nada:
    Bravo za tekst koji ste objavili, mada moram priznati da ste me malo i rastužili jer pojedinih epizoda iz proslošti želim da zaboravim. Ispričana priča je sto posto tačna jer sam deo priče, ali fala Bogu nije tako strašna kao kod nekih porodica vojnih lica.

    Pogledajte i na Fejzbuku ove i ostale komentare na ovaj tekst.

    Odgovori
  • Cestitam na jednom od retko objektivnih clanaka o vojnoj profesiji. Zelim da ukazem na jos jedan vazan sadrzaj vojne profesije. Vojna organizacija, specificna po veoma visokom riziku koji postoji u njenom funkcionisanju, bez principa odgovornosti ne bi mogla da postoji. Odgovornost u raznim oblicima, kao sto su disciplinska, krivicna, moralna i materijalna je bila svakodnevni sadrzaj zivota profesionalnog vojnog lica. Odgovornost prema podcinjenim vojnicima staresinama, pretpostavljenom staresini, porodicama vojnika i staresina , drzavi. Licna i nedeljiva odgovornost za ukupno stanje jedinice-ustanove tokom 24 casa je je nametala nase ponasanje u kojem nije bilo vremena za praznik, svadbu sestre, rodjendan, roditeljski sastanak, odvodjenje bolesnog clana porodice lekaru i mnogo drugih aktivnosti u kojima je trebao da bude prisutan roditelj, brat, sin i domacin. Odgovornost za zdravlje i bezbednost ljudi, ispravnost i bezbednost slozenih sistema ratne tehnike nije dozvoljavala iskljucivanje ni prilikom odsustva iz jedinice. Vojska je jedina firma u kojoj se svaki eksces mora biti raspravljen i utvrdjena pojedinacna odgovornost. Taj neprekidni pritisak-stres tokom karijere svakog profesionalnog lica je zasluzan za naruseno zdravlje vecine vojnih penzionera. Iako se podaci o istrazivanjima po tom pitanju ne objavljuju, ubedjen sam da je stres uzrok podprosecnog zivotnog veka vojnih penzionera. Upravo su sve drzave prepoznale vojnu profesiju kao veoma vaznu i rizicnu i obezbedile joj neke povoljnosti. Povoljnosti kao sto su uvecan penzijski staz i brze stambeno obezbedjenje su povod za neargumentovane napade civilnog drustva. Ne zelim da komentarisem primedbe u vezi besplatnog skolovanja, vojnih odmaralista kao da drugim gradjanima to isto nije bilo dostupno u civilnom drustvu. Ipak su srecni oni koji su sve ovo preziveli!

    Odgovori
  • jednom sam prisustvovao jednoj raspravi o visini plata staresina-selili smo kolegu.Jedan od komsija nabaci-lako je vama imate dobre plate.Na to kolega koji se selio priupita coveka koliko je puta promenio namestaj u stanu-ovaj odgovori ni jednom.Kolega rece eto vidis-a ja menjao namestaj za 15 godina sluzbe 4 puta.Selio sam se vise od 12 puta.Posle svake trece selidbe namestaj se raspadne.Radnja se desavala u sretnija vremena pre 25 godina.

    Odgovori
  • U Srbiji vladajuća garnitura (a i ona pre ove sadašnje) NAMERNO uručava pravni poredak ove države jer njeni (državni) organi i institucije NAMERNO NE SPROVODE Odluke Ustavnog suda Srbije u vezi usaglašavanja vojnih penzija po Zakonu PIO (za 11,06% od 01.01.2008.g),kako je to inače urađeno svim ostalim penzionerima u Srbiji. Osim toga ovaj primer pokazuje da se namerno vrši diskriminacija vojnih penzionera. Dokle?!

    Odgovori
  • Da upotpunim pricu sa mozda za neke novim problemom, a za neke koji su u istom problemu da se u ovoj prici nadju. Bio sam vojni pilot, 15 god i 3 meseca, instruktor letenja u Vazduhoplovnoj Akademiji i deo karijere u Batajnici. RV i PVO sam napustio 1.Jan 1988god. dobro je, jer bih verovatno bio ili pokojni ili general u Hagu, trece solucije nije bilo za one koji su zeleli profesionalnu a ne politicku Armiju. Leteo sam u civilnoj avijaciji i kao kapetan napustio zemlju Oktobra 2004 godine. Imao sam sve uslove za penziju te iste godine, ali nikada nisam bio dovoljno dugo u zemlji, jer se do 2008 sve oko penzije moralo odraditi licno, a to je trajalo 3-6 meseci. Od 2008 do 2011 se to moglo uraditi preko advokata ali ja nisam to uradio, sto smatram mojim propustom i ostavio sam ovoj drzavi oko80.000 Eura. Od 2011 su se ujedinili vojni i civilni PIO. Kad sam 2012 pokusao da dobijem penziju, nisam mogao da dobijem celokupnu, jer kazu, nemam originalan M4 za vreme u vojsci a staz mi je priznat. Kad sam pokusao da dobijem M4, kazu, izgoreo je u tokom bombardovanja Strazevice i na tome se sve zavrsilo.
    Ja sada treba da pokrenem sudski postupak i dovedem regularnost penzija svih mojih kolega, vojnih pilota pod znak pitanja, jer su svima dokumenta i famozni M4 izgoreli u toj Strazevici, jedino sto je razlika, njima nije krojio sudbinu civilni PIO sa „striktnim postovanjem zakona o originalnom M4“. Potvrdjeno je da se moze izdati apsolutno tacan M4 (u vojsci je sva administracija bila do perfekcije i zna se svaki moj dan tokom cele sluzbe) ali civilni PIO (objedinjen sada a vidim da vojska tu nema nikakvog uticaja) to ne zeli da prihvati…Ali se nisu libili da godinama trose penzije umrlih penzionera….

    Odgovori
    • Postovani gospodine Aleksicu,
      Uveren sam da u redovnom postupku mozete ostvariti svoja prava. Nemojte nasedati pricama i pokusajima reketiranja. Srecno!

      Odgovori
  • i sta rece Vujovic?vojne penzije 150.000.Vucic izjavi da major ima platu vecu od ministra.Pa sta ova zemlja da ocekuje ako najodgovorniji ljudi u zemlji LAZU I OBMANJUJU NAROD,i stvaraju namerno averziju naroda prema vojsci i vojnim penzionerima.Kako ja da verujem ovoj vlasti kad svaki dan cujem po nekoliko LAZI od najodgovornijih ljudi u zemlji?Ko je ono u proslosti zavadjao narod da bi uspesbije vladao?Jel to cilj i sad?

    Odgovori
  • Kako smo tretirani,pokazuje slučaj 65 vojnih penzionera,koji su se posle razlaza CG i Srbije vratili u svoja rodna mesta u Srbiji.Od 65 sa spiska posle pola godine ostala su 42 a ostali su bili primorani da se vrate u CG jer je Min, odbrane ukinulo penzije i uputilo ih da se vrate u CG,bez obzira što su imali prebivalište u Srbiji,što su imali validna Rešenja o penzionisanju,što su ceo svoj radni vek uplaćivali doprinose u vojni Fond u Beogradu.
    2,5 godine su bili bez ikakvih primanja i zdravstvenog osiguranja(bez penzionog čeka se ne može overit zdrav, knjižica),pa se posle toga vremena spisak smanjio za 7 osoba koji su umrli za to vreme.Posle 2,5 godine njih 29 su dobili penzije a dugovanje je bilo isplaćivano više od godinu dana bez dinara kamate i isplate troškova lečenja za celi period neprimanja penzija.Njih 6 su svoje pravo ostvarili tek posle 5,5 godina jer su imali Rešenja o penzionisanju napisana u CG.
    Prepisujem zadnji pasus dokumenta koji smo dobijali, iz kojeg se vidi da su Srbi proterivani ne samo iz bivših Yu republika ,nego i iz Srbije:
    „…upućujemo Vas na činjenicu da ukoliko prijavite prebivaliste na teritoriji R. Crne Gore,Vi ćete biti u mogućnosti da i dalje ostvarite pravo na isplatu Vaše penzije i zdravstveno osiguranje. U potpisu: Direktor pukovnik Milojko Milovanović

    Odgovori
  • Hvala na objavljenom tekstu.Ovo je dokaz, da poštenjem, ljubavlju prema domovini,stojičkim podnošenjem svih iskušenja vojničkog života, sutra kada odeš u penziju postaješ predmet, stvar za šutiranje, ismejavanje, poništavanje, pa čak suficit društva jer si časno izvršavao vojničke dužnosti, dok su političke elite silazile ili dolazile na vlasti.Za sve one koji se opredeljuju za vojni poziv, ovo treba biti merilo dali se odlučiti za.Svaka politička elita od vojske traži maksimum a na kraju im se to vraća tako da traže pravdu po Sudovima koji iz nekih razloga (opet političkih) razvlače postupke u nedogled, valjda očekujući smrt vojnog penzionera.Sve u svemu vojni penzioneri su izopšteni iz društva i okrivljeni za sve nedaće i političke promašaje.Danas biti vojni penziner, zanači, trpiti svoju muku i spas tražiti u što ranijoj smrti, nažalost, takoje kroz istoriju sa VOJNIM PEZIONISANIM PRIPADNICIMA U SRBIJI.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *