Trećina zaposlenih prima manje od proseka

Trećina zaposlenih prima manje od proseka
Slika: "Frilens" ekonomija - potražite na Penzinu

Prosečna plata u Srbiji isplaćena u julu 2016. godine bila je 46.280 dinara. Ali, kao što to često biva sa statistikom, prosečna cifra ni ovog puta ne otkriva pravo stanje stvari.

Građanima koji rade za 20.000 dinara, prosek u Srbiji deluje sasvim nedostižno, zbog čega i nije retkost da ljudi jednostavno ne veruju statistici.

Međutim, kada se pogleda kako se došlo do tog proseka, slika o tome kolike su zaista plate u Srbiji postaje nešto jasnija.

Tako je, kako piše Danas, prema poslednjim dostupnim podacima Zavoda za statistiku, u martu 2016. godine u Srbiji bilo bezmalo 30.000 zaposlenih ljudi koji uopšte nisu primili platu, a radili su. Skoro još toliko – 28.683 jeste primilo zaradu, ali manju od 20.000 dinara, što je ispod zakonskog minimuma. To znači da preko 58.000 ljudi u Srbiji radi i zarađuje manje od 160 evra mesečno. Njima prosečna plata mora delovati nestvarno.

Pa ipak, ona je sasvim stvarna. Jer, dok 58.000 radnika nema ni 20.000 dinara, isto toliko njih zarađuje između 110.000 i 150.000 dinara. U proseku, dakle, dobro stojimo. Statistika pokazuje da skoro 40 odsto zaposlenih prima manje od 45.000 dinara, što će reći manje od proseka. Svi ostali imaju više.

Ipak, to nije realno stanje stvari. Podaci Zavoda ne uzimaju u obzir zaposlene kod preduzetnika, kao ni radnike Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane. Budući da su preduzetnici uglavnom male trgovinske radnje, zanatske radionice, ćevabdžinice, pekare i tome slično, jasno je da je najveći broj slabo plaćenih radnika potpuno izostavljen iz obračuna. Izostavljeni su i radnici iz sive zone, koji su takođe uglavnom na donjim stepenicima platne lestvice.

Zapravo, podaci koje Zavod objavljuje odnose se na nešto više od milion radnika, što je tek malo iznad polovine svih zaposlenih.

To ne znači da ovi podaci uopšte nisu relevantni, jer ako je veliki deo korpusa slabo plaćenih radnika izostavljen iz obračuna, oni bolje plaćeni su dosta dobro pokriveni, budući da oni uglavnom rade u firmama koje Zavod uvrštava u svoju statistiku.

Tako vidimo da skoro 45.000 ljudi u Srbiji zarađuje više od 150.000 dinara mesečno, što je četiri odsto svih radnika obuhvaćenih ovim obračunom.

Još 86.000 ljudi prima od 85.000 do 110.000 dinara, a 154.000 ljudi zarađuje od 65.000 do 85.000 dinara mesečno. Najbrojniju grupu po ovoj statistici čine građani čija je plata od 45.000 do 65.000 dinara. NJih je 281.000, odnosno 28 odsto svih radnika čije plate meri Zavod.

Poređenje po regionima pokazuje ono što se već i znalo: Beograđani imaju najveće plate. Tako u proseku 38,5 odsto radnika u Srbiji ima platu manju od 45.000 dinara, ali u Beogradu, samo 28,5 odsto zaposlenih prima tako niske plate. Naravno, u glavnom gradu su i cene veće nego u ostatku Srbije, ali činjenica je da južno od Save i Dunava oko 45 odsto svih radnika ima manje od pomenute cifre. I to – bez zaposlenih u preduzetničkim radnjama. Vojvođani se drže malo bolje – sa 40 odsto radnika koji imaju manje od 45.000, ali i to je daleko ispod beogradskog proseka.

Ustvari, kada se porede plate po regionima, jasno je da Beograd prednjači po visokim platama, a južna i istočna Srbija po niskim. Tako u prestonici, osam odsto zaposlenih ima više od 150.000 dinara, u Vojvodini četiri odsto, a u ostatku Srbije samo dva.

S druge strane, u Beogradu ima dva odsto radnika koji primaju do 20.000 dinara, u Vojvodini i Šumadiji tri odsto, a u jugoistočnoj Srbiji – četiri.

Jedina kategorija gde su svi delovi zemlje izjednačeni jesu zaposleni koji uopšte ne primaju platu – svugde ih ima po tri odsto.

Saradnik Ekonomskog instituta Mahmut Bušatlija kaže da ekonomska slika u kojoj su plate toliko niske kao u Srbiji svakako nije dobra, ali dodaje da su „proseci uvek dobri da opravdaju mnogo štošta“.

– Ako je prosek 46.000 dinara, a jasno je da postoje i plate koje su četiri puta veće od tog proseka, onda je očigledno da mora da postoji mnogo onih građana koji primaju plate koje su manje od proseka, kako bi u zbiru mogla da se dobije ta plata od 46.000 – napominje Bušatlija.

Prema podacima Zavoda, devet odsto zaposlenih ima do 25.000 dinara. Na drugom polu, deset odsto zaposlenih zarađuje više od 110.000 dinara.


Ako je za utehu, po platama stojimo nešto bolje nego pre tri godine. Te 2013. je bilo pet odsto radnika koji uopšte nisu primali plate, mada je tada bilo i desetak hiljada više zaposlenih nego danas. Tada je i više radnika primalo manje od 45.000 dinara – njih 41,7 odsto prema 38,4 odsto danas. S druge strane, i cene su bile niže jer je inflacija u tom periodu bila oko 5,5 odsto.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *