Transparentnost Srbija: Ustavni sud više o budžetu nego o pravu

Transparentnost Srbija: Ustavni sud više o budžetu nego o pravu

Od prvih reakcija na ocenu Ustavnog suda Srbije da Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije neustavan, izdvajamo tekst koji je objavila organizacija Transparentnost Srbija i prenosimo ga u celosti.

Ilustracija – slika sa plakata kojim je USPS pozivao na protest aprila 2015.

Saopštenje Ustavnog suda, nakon odbacivanja inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, pokazuje da je ova institucija posvetila pažnju pitanjima kao što su – koliko ima penzionera kojima penzije nisu umanjene, da li „zaštićeni“ iznos od 25 hiljada dinara obezbeđuje staranje o ekonomskoj sigurnosti penzionera „u realnim ekonomskim prilikama“ i slično.

Iz saopštenja proizlazi da je institucija koja treba da bude garant pravne sigurnosti i jedinstva pravnog poretka razmatrala da li ograničavanje penzija predstavlja dozvoljeno ograničavanje imovinskih prava i da li je to učinjeno u legitimnom cilju.

Zanimljiva je i metoda po kojoj je utvrđeno da je reč o „merama privremenog karaktera“ – Sud je to utvrdio iz odredaba Zakona o budžetskom sistemu kojima se ograničenje u isplati penzija vezuje za učešće penzija u BDP-u.

Svi argumenti koji se pominju u saopštenju Ustavnog suda bi imali nekog značaja kod razmatranja da li se penzije, na osnovu nekog zakona, mogu umanjiti (privremeno ili trajno). Međutim, sve i da su ti argumenti potpuno ispravni, to još uvek ne znači da je ovaj, konkretan zakon u skladu sa Ustavom.

Glavni problem je taj što zakon sadrži nemoguću normu – navodnim uređivanjem „načina isplate“, u stvari se umanjuje iznos penzije! Zašto je toliko bitno jezičko pitanje? Neko će reći: jasno je da je vlast htela da umanji penzije, zašto bi bilo bitno što su to umanjenje eufemistički nazvali „uređivanje načina isplate“?

Naravno da visina penzija može da se menja i kada ima i kada nema para u budžetu, ali to se radi tako što se upravo to i reguliše, kroz promenu osnovice, koeficijenata, pravila za obračunavanje penzija i slično. Osporeni zakon nije stavio van snage odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pa penzije uopšte nisu smanjene. A s druge strane, određuje (u članu 4) da su umanjene isplate konačne.

Ako penzije nisu smanjene, onda penzioneri mogu da ih i dalje potražuju. Ako su umanjene isplate konačne, onda ne mogu. Očigledno je da ove norme ne mogu zajedno da opstanu u pravnom sistemu.

Penzioneri će s pravom i posle ove odluke Ustavnog suda Srbije moći da tuže PIO fond za neisplaćene iznose sa zateznim kamatama (jer im penzije nisu umanjene ni opštim zakonom ni individualnim rešenjem), a PIO fond neće imati osnova (na stranu što nema novca) da im taj deo penzije isplati jer mu je to zabranjeno drugim zakonom.

Dakle, korišćenje eufemizma, to jest izbegavanje da se kaže upravo ono što je zakonodavac stvarno želeo da postigne, stvorilo je problem u pravnom sistemu. Taj problem ni ova odluka Ustavnog suda nije otklonila.

1 komentar

  • Trebalo bi naći način i u budžet vratiti sve pare koje su na nepošten način uzete nije bitno kako i na koji način da ne kažem ukradene, oduzeti sve što je nepošteno prisvojeno jer kada bi bilo pravde i zakona za sve moglo bi u ovoj državi da se živi od svog rada, penzioneri od svojih zarađenih penzija, omladina bi imala motiv da uči i radi ne bi želela i odlazila iz Srbije a ovako… Uradite analizu ko u Srbiji živi a ko preživljava…

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *