Srbi najmanje štede, ali u odnosu na visinu prosečne plate – skoro 10 %

Srbi najmanje štede, ali u odnosu na visinu prosečne plate – skoro 10 %

Stanovnici Srbije uštede samo 35 evra u proseku, dok Austrijanci uštede čak 201 evro. Ali kako ti podaci izgledaju kada se pogleda prosečna ušteda u odnosu na prosečnu platu?

Ilustracija iz teksta: Raznovrsnost kapitala rešenje za 21. vek

U zemljama srednje i istočne Europe, najviše novca za štednju u bankama izdvajaju Austrijanci, čiji prosečni depoziti mesečno iznose 201 evro, a najmanje Srbi sa prosečno 35 evra, pokazalo je istraživanje agencije IMAS za potrebe austrijske Erste grupe.

Kako javlja Tanjug, a prenosi Kamatica, na drugom mestu su Slovaci sa prosečnim iznosom štednje od 94 evra, Česi sa 76 evra, Hrvati koji mesečno prosečno uštede oko 60 evra, a slede Mađari (47 evra) i Rumuni (41 evra).

Prosečni ušteđeni iznosi povećali su se u odnosu na prošlu godinu u svim zemljama, osim u Slovačkoj i Mađarskoj, a i ovog puta prednjače Austrijanci s 13 evra većim prosečnim iznosom štednje.

Velika većina građana, njih 90 odsto, kao glavni motiv štednje navodi potrebu stvaranja finansijskog zaleđa u slučaju iznenadnih situacija, a potom i potrebe manje ili veće kupovine, odnosno renoviranja (29 odsto), i stvaranje zaliha za „stare dane“ (24 odsto).

Najveći broj ljudi odlučuje se na klasičnu štednju (41 odsto), a potom slede životna osiguranja, stambene štedionice, investicioni fondovi i dobrovoljno penziono osiguranje. Muškarci su skloniji klasičnoj štednji od žena, dok se žene češće od muškaraca odlučuju za stambenu štednju i životna osiguranja.

Takođe, istraživanje pokazuje da se kontinuirano smanjuje postotak građana koji ušteđeni novac drži u kući. Ove – 2015. godine, taj udeo iznosi 17 odsto, za razliku od 25 odsto prošle i 21 odsto 2013. godine.

Na pitanje da li su dovoljno upućeni u finansijske teme i bankarske proizvode, čak 32 odsto žena odgovorilo je da nije zadovoljno nivoom svog znanja, dok su muškarci bili nešto manje kritični pa je njih 20 odsto reklo da nema dovoljno znanja o tim temama.

Ispitanici smatraju da su za finansijsku pismenost podjednako odgovorne škole (26 odsto), vlada i javne institucije (23 odsto), porodica (21 odsto) i banke (19 odsto). Žene ipak smatraju da je najveća odgovornost na porodici (25 odsto), dok muškarci kao najodgovornije vide vladu i javne institucije (28 odsto).


Napomena Penzina:

Gledano kroz odnos prosečna plata (podaci Wikipedia) – prosečna štednja, tj. koji procenat prosečne mesečne zarade se uštedi, lista onih koji štede najviše izgledala bi sasvim drugačije.

  • Slovačaka:    prosečna plata – 664€    prosečna štednja – 94€
    ušteđeni deo prosečnog primanja – 14,15%
  • Rumunija:    prosečna plata – 346€    prosečna štednja – 41€
    ušteđeni deo prosečnog primanja – 12%
  • Češka:           prosečna plata – 726€     prosečna štednja – 76€
    ušteđeni deo prosečnog primanja – 10,5%
  • Srbija:           prosečna plata – 366€     prosečna štednja – 35€
    ušteđeni deo prosečnog primanja – 9,5%
  • Austrija:       prosečna plata – 2.165€  prosečna štednja – 201€
    ušteđeni deo prosečnog primanja – 9,3%
  • Mađarska:   prosečna plata – 532€     prosečna štednja – 47€
    ušteđeni deo prosečnog primanja – 8,8%
  • Hrvatska:    prosečna plata – 755€      prosečna štednja – 60€
    ušteđeni deo prosečnog primanja – 8%

Naravno, budući da su i penzioneri ti koji imaju štednju, ako bi se i to računalo i gledalo koji je odnos penzionera štediša i zaposlenih štediša, procenti bi opet bili drugačiji. U Hrvatskoj npr. prosečna penzija je znatno niža u odnosu na platu. Ako su hrvatski penzioneri ti koji štede u većem broju, Hrvatska bi se onda pomerila sa poslednjeg mesta.

Odličan način štednje i za penzionere i za članove njihovih porodica jesu Penzionerska i Porodične popust kartice

popust-kartice-penzioneri-porodicna-penzin-add

[maxbutton id="1"]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *