Sistemska borba gradova i država protiv demencije

Sistemska borba gradova i država protiv demencije

Samo tokom 2015. godine u Japanu je prijavljen nestanak 12.208 osoba koje pate od demencije. Većina je pronađena iste nedelje, ali… 479 je pronađeno mrtvo a 150 se i dalje vodi kao nestalo. Zato je vlada 2015. godine pokrenula nacionalni program protiv ove bolesti od koje će već 2025. godine patiti direktno 7 miliona ljudi…

Ove brojke rastu svake godine jer broj starih osoba u Japanu neprestano raste. Skoro 27 odsto Japanaca ima preko 65 godina, a eksperti japanske vlade procenjuju da će do 2025. godine biti preko 7 miliona ljudi obolelih od demencije.

U 2015. godini usvojen je sveobuhvatni plan od strane vlade, ali neki su počeli sa nezavisnim inicijativama pre više godina, i već okupili nekoliko hiljada ljudi za svoju ideju, kao što je grad Matsudo.

Tamo se organizuju časovi obuke za sve uzraste, u trajanju od 60 do 90 minuta. To nije mnogo, ali je ideja da se podigne svest o demenciji i da ljudi uspevaju da je prepoznaju kod svojih bližnjih, ali i kod pacijenata i komšija.

Obuku o demenciji pohađaju i poštari preko kojih u Japanu ide i određeni broj bankarskih transakcija. Za one starije porodice gde su deca u većim gradovima, upravo poštari mogu biti ti koji će prepoznati znake demencije ako se nađu u takvoj situaciji, pa mogu obavestiti porodicu da obrati pažnju.

Cilj treninga nije da stanovnici Matsudoa postanu eksperti za demenciju, već da prosto umeju da pomognu onima sa demencijom, da pruže podršku porodicama, i da ceo grad bude komfornije mesto za života, sa ili bez demencije.

Slični programi počeli su i u SAD, ali ono što je pokrenuto u Matsudou sada je nacionalni program. Prošlogodišnji plan vlade uključuje i istraživanja, prevenciju i usluge negovatelja. Takođe podrazumeva i kampanju za podizanje svesti o demenciji u javnosti. Ideja je da se već tokom sledeće fiskalne, 2016. godine, obuči 8 miliona ljudi na taj način.

Naravno da nijedan plan vlade ne može da spreči da ljudi sa demencijom odlutaju od kuće, ali može u ovakvim slučajevima da obezbedi mnogo ljudi koji će ovakve slučajeve prepoznavati kao sumnjive na ulicama i skrenuti pažnju nadležnih kako bi kontaktirali porodice, piše NPR.

 

1 komentar

  • Tužna je priča o ljudima koji boluju od demencije. Ne samo što oni žive kao biljka, nesposobni su da komuniciraju sa okolinom, nemaju kontrolu fizioloških potreba,nego u državi Srbiji o takvim ljudima se niko ne brine. Oni su prepušteni brigi rodbine – najbližih, ali mogužnost da se o njima staruju su jako male. Ljudi sa demencijom su kao bebe koje imaju težinu odrasle osobe. Najtužnije je saznanje da za njihovo lečenje naše zdravstvo nema lekove, niti imaju nameru da bilo šta predumu da bi tim ljudima bilo koliko toliko bolje. Ja sam moju rođenu sestru pokušavao da smestim na VMA da bi oni koliko, toliko joj pružili neku negi i odredili terapiju za dalji tok lečenja. Nisu hteli da je prime sa obrazloženjem: “ . Da je stanje bolesti tako da se tu ništa ne može da se popravi. A da bi je primili na ispitivanje i neku terapiju o tome odlučuje samo Načelnik odelenja psihijatrije Puk. doc dr. Radomir Samardžić “. Svako će razumeti šta to znači. Pisao sam tadašnjoj ministarki zdravla dr Slavici Đukić – Dejanović . Dobio sam odgovor nekog inspektora koji je toliko bio bezobrazan da piše da je telefonom kontaktirao bolesnicu i da ona kaže da je dobro, a ona nije sposobna za bilo kakav razgovor ili rasuđivanje. To je Srbija, dražava bezakonja, i banditizma.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *