Radni dan od 7 sati smeši se Evropi – Gde smo tu mi?

Radni dan od 7 sati smeši se Evropi – Gde smo tu mi?
Slika: Radno vreme - serijal članaka o istoriji i novim idejama o radnom vremenu (potražite na Penzinu)

Skraćenje radnog vremena povećava potrošnju, podstiče proizvodnju i zdravstveno stanje zaposlenih, ali i otvara vreme da se radnici dodatno edukuju (utisak Penzina je da je ovo poslednje glavni razlog dužeg radnog vremena). Manje sati rada smanjuje i troškove u firmi. Osim toga, internet već dozvoljava rad od kuće

Zaposlenima u Srbiji ubuduće bi radni dan mogao da traje sedam sati, ukoliko bi poslodavci i vlade širom Evrope prihvatili sve glasnije sindikalne zahteve da se skrati radno vreme sa 40 na 35 sati. Predstavnici naših radničkih udruženja spremni su da podrže ovu inicijativu i smatraju da bi to „bio pozitivan korak ka prevazilaženju nezaposlenosti“ pišu J.Ž. Skenderija i V. Crnjanski Spasojević za Večernje novosti.

Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, smatra da bi poslodavci u Srbiji trebalo da poštuju najpre ovdašnje zakone koji propisuju radnu nedelju od 40 sati.

– Mislim da bi skraćivanjem na 35 sati jedan broj nezaposlenih uspeo konačno da dobije posao. Međutim, ovo je vreme prvobitne akumulacije kapitala, tranzicije, naše društvo je u stalnoj krizi, sve se odlaže za period kada ćemo biti bogatiji – kaže Vuković.

On navodi da bi se trebalo izvući iz stalne demagogije da mi moramo da radimo više i da nismo dovoljno bogati da radimo manje od ostalih.

– Ako su takvu inicijativu pokrenula društva iz Evrope, zajednice kojoj težimo, onda je normalno da je podržimo. Ovako idemo ka robovlasničkim odnosima, gde se onemogućava civilizacijska tekovina osam sati rada. Mislim da je bez izuzetaka treba uvesti u svim sektorima – kaže Vuković.

Ekonomisti veruju da će manje radnih sati izazvati veću potražnju radne snage i zaposlenost. Osim toga, teranje zaposlenih da rade previše dovodi ne samo do umora i stresa, već i do češćih grešaka i povreda, a produktivnost pada.

Istraživanja su pokazala da oni koje svakodnevno rade po 11 sati imaju dvostruko veći rizik od depresije i bolesti srca. Predlog je da tamo gde je već radno vreme skraćeno, poslovna sedmica bude još kraća i da iznosi 32 časa.

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Srbije, objašnjava da, primera radi, u Francuskoj već postoji radna nedelja od 35 sati, ali da ona traje u stvari mnogo više. Međutim, svaki sat preko se plati, dok kod nas, i kada poslodavac hoće da prizna prekoračenje satnice, on to ne izražava u novcu, nego u slobodnim danima, što nije u skladu sa pozitivnim propisima.

Naš najveći problem je nepoštovanje važećih propisa, naročito u bankarskom sektoru, a to je masovna pojava i kod većine privatnika. Realno je i u Srbiji uvesti 35-očasovnu radnu nedelju, jer savremene tehnologije to dozvoljavaju. Međutim, prava radnika krše se na svakom koraku. Tako je masovna pojava čak i u javnom sektoru da radnici dobiju službeni telefon na koji moraju da se jave i posle radnog vremena, što naravno nije po zakonu – kaže Cvetanović.

Ima i oprečnih stavova, pa su Nemci još pre više od decenije dokazivali da skraćivanje radnog vremena ne utiče na zaposlenost. Njihova radna nedelja ipak ne prelazi 37 sati, dok je Francuska još početkom veka donela zakon o 35-očasovnoj radnoj nedelji, i on je preživeo sve vlade od tada.

Predlozi za smanjenje radne nedelje danas se kreću od zahteva za smanjenjem radnog dana, pa do zahteva za tri slobodna dana u sedmici. Pobornici ovih zahteva tvrde da skraćenje povećava potrošnju, podstiče proizvodnju i zdravstveno stanje zaposlenih, ali i otvara vreme da se radnici dodatno edukuju. Manje sati rada smanjuje i troškove u firmi. Osim toga, internet već dozvoljava ljudima da rade od kuće.

Pojedine organizacije idu čak toliko daleko da preporučuju radikalna smanjenja i postepeni prelazak na 21-časovnu radnu nedelju.

Sa ovakvim radikalnim smanjenjem roditelji bi mogli da provode više vremena sa decom. Smanjilo bi se otuđenje, ljudi bi se više družili i brinuli jedni o drugima, smanjila bi se emisija ugljenika i pala bi potrošnja benzina. Druga strana medalje mogli bi da budu povećanje siromaštva i smanjenje zarada, rastući troškovi poslodavaca i moguće nestašice.

 

1 komentar

  • Ne smeju gradjani Srbije skraceno da rade kao gradjani Evrope, jer ce duze ziveti, a to znaci duze ce primati penziju. To je katastrofa za drzavu. Sto manje penzionera, drzava, ups lapsus, politicari su bogatiji.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *