Prof. dr Zoran Ivošević: Zašećerene pravne i ekonomske podvale

Prof. dr Zoran Ivošević: Zašećerene pravne i ekonomske podvale

Govor prof. dr Zorana Ivoševića, redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta Union, bivšeg sudije Vrhovnog suda Srbije i prvog predsednika Društva sudija Srbije, na Tribini „Zaustavimo ekonomsko i pravno nasilje“ održane 27.8.2015. u Domu sindikata u Beogradu, u organizaciji Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS)

Fotografija iz teksta Justicija

Aktuelne pravne i ekonomske nevolje penzionera i ostalih građana Srbije, izazvane su zašećerenim pravnim i političkim podvalama.

1.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija iz 2014. godine svojim bezazlenim nazivom najavljuje uređivanje tehnike isplate penzija, a svojim rigidnim odredbama uneređuje Ustavom zajemčena prava korisnika penzija utvrđena sistemskim Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim se, po članu 97. tačka 8. Ustava, ona jedino mogu utvrđivati i menjati i ukidati. A šta se desilo? Sistemski zakon je ostao na snazi, ali su njegove odredbe o visini penzija suspendovane bočnim surogat-zakonom čiju očiglednu neustavnost (Za)Ustavni sud još nije stigao da konstatuje.

Šta njegovu neustavnost čini očiglednim?

Surogat zakona devastira odredbu člana 20. stav 2. Ustava koja predviđa da se dostignuti nivo ljudskih prava, kojima pripadaju i prava iz penzijskog osiguranja, ne može smanjivati.

Surogat zakona nije u skladu sa Evropskom socijalnom poveljom koja (u članu 12. tač. 1-3) državu-potpisnicu obavezuje da svoj sistem socijalne sigurnosti održava na zadovoljavajućem nivou i postepeno podiže na viši nivo. Pošto je Srbija ovu povelju ratifikovala 2009. godine, nije mogla da dostignuti nivo socijalnih prava snižava. Kako je to ovim zakonom učinila, povredila je odredbu člana 194. stav 5. Ustava koja određuje da zakon ne sme biti u suprotnosti sa ratifikovanim međunarodnim ugovorom.

Surogat zakona umanjuje penzije zavisno od njihove visine, dakle – progresivno. Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, umanjuje primanja u jednakom procentu od 10% osnovice, dakle – linearno. Razlika u načinu smanjivanja primanja penzionera i onih koji rade u javnom sektoru predstavlja diskriminaciju, a ona je članom 21. stav 2. Ustava zabranjena.

2.

Po stupanju na snagu surogat-zakona, predsednik Vlade Aleksandar Vučić je u skupštinskoj raspravi o rebalansu budžeta za 2014. godinu i Budžetu za 2015. godinu, 22. decembra 2014. godine, izjavio da „više neće biti smanjenja penzija“ i da građani „ubuduće mogu očekivati samo boljitak“.

Ova se izjava još nije ni „ohladila“, a Narodna skupština je na samom početku obećane budućnosti dopunila sistemski Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju članom 80b koji glasi: „Izuzetno od člana 80. ovog zakona, za vreme primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija (…), penzija se može povećavati samo u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i zakonom kojim se uređuje budžet“.

Član 80. od kojeg se ovom odredbom odstupa, predviđa da se visina penzija svakog aprila i oktobra u godini usklađuje sa kretanjem troškova života u Republici. Pošto je budžet za 2015. godinu, na zahtev MMF-a, rekordno restriktivan, citirana odredba je obustavila aprilsko usklađivanje penzija, pa su one realno pale zbog enormnog povećavanja životnih troškova. Time je pala i obećavajuća izjava premijera.

Valja naglasiti da se ovo realno smanjenje penzija odnosi na sve penzionere, dakle, i one sa manje od 25.000 dinara mesečnih primanja.

Ovih dana je predsednik Vlade obećao povećanje penzija, uz blagoslov MMF-a, u oktobru ove godine. Slutim da bi to moglo biti oživljavanje suspendovanog propisa koji se odnosi na ovogodišnji restriktivni budžet. Ako se to i desi, novo premijerovo obećanje imaće ukus „zašećerene vodice“, jer će surogat-zakon i dalje biti na snazi.

3.

Na svu sreću, penzioneri i ostali građani već su prepoznali zašećerene podvale koje su pratile: umanjenja ostalih prihoda lica u javnom sektoru; povećanje poreza na imovinu; poskupljenja kamata, komunalnih usluga i PDV-a; poskupljenja gasa i struje; poskupljenja lekova i udžbenika; umanjenja prosečnih plata i penzija… Svi ti udari na standard stanovnika korisnike penzija pogađaju teže, jer su njihova primanja – makar bila i mala – često jedini stalni prihod porodica čiji radno sposobni članovi nisu zaposleni. A njihov broj nije mali.

Zašto tvrdim da građani već prepoznaju zašećerene podvale i šta na to ukazuje? Iako etablirani politički analitičari o tome ćute, popularnost predsednika Vlade i njegove stranke počela je da opada. Da nije, Vučić ne bi bio u mislima o prevremenim izborima, u kojima će biti do oktobra. A čim je u takvim mislima, priprema još jedno zašećereno obećanje. Ono je, u prisustvu MMF-a, već dato a glasi: „Plate i penzije biće veće. I tačka. Pitanje je samo kada, kako i koliko“. U rečima „kada, „kako“ i „koliko“ čuči i mogućnost nove zašećerene podvale. Sačekajmo oktobar. Nije daleko.

Zašećerena politička obećanja upućuje svojim sunarodnicima i Vučićev albanski kolega Edi Rama. On je nedavno dronirao Srbima „Veliku Albaniju“ po ugledu na Vučića koji je, sledeći svog političkog oca Šešelja, sve do skora dronirao Makedoncima, Crnogorcima, Bošnjacima, Hrvatima i skadarskim Albancima „Veliku Srbiju“. Sada to objašnjava mladalačkim gresima prošlosti, sledeći nove mentore iz Berlina, Vašingtona i Brisela. Ali takva je sudbina političara, jer se bave drugim najstarijim zanatom a njega sa onim prvim povezuje lukrativno menjanje partnera.

Penzionerima nisu potrebni mentori. Ni oni iz PUPS-a, koji lična i neotuđiva prava korisnika penzija lako i veselo žrtvuju vlastitim interesima. Ne trebaju im ni politički zastupnici, jer hoće da se njihov autentični nemodifikovani i nezašećereni glas jasno čuje.

Da završim rečima Voje Žanetića koje sam pročitao u prošlom broju NIN-a: „Penzioneri su nekako isto izbeglice, samo što žive ovde i nemaju kud da odu, jerbo njih nije strefio ISIS nego MMF“.

Prof. dr Zoran Ivošević
redovni profesor Pravnog fakulteta
Univerziteta Union

Govor na Tribini „Zaustavimo ekonomsko i pravno nasilje“ održanoj 27. avgusta 2015. godine u Domu sindikata u Beogradu, u organizaciji Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS)

Mogu vas zanimati i tekstovi:

2 komentara

  • Cudno je koliko malo ljudi citaju i prate desavanja koja se ticu istih tih ljudi.Evo i ovaj dogadjaj,odrzan na temu,,zaustavimo ekonomsko i pravno nasilje,,Nije to lose ispisano,ali ja ne vidim tu neku euforiju u vijestima ili vec kako,da ljudi reaguju na to,niti podrzavaju niti osporavaju,jednostavno neznas sta ta masa naroda misli.Evo i ovdje po ovim komentarima,nema ih,valjda taj narod misli da ce uvijek neko drugi za njega da obavi posao i da to taj neko to i mora.Cudno,nema akcije od
    mase naroda.Ali ja bih ovdje istakao jednu veliku obmanu,koju cini i aktuelna vlast,i vlast predhodna,a i ovi novi Sindikat penzionera.Sta je to,Samo se istice smanjenje penzija preko 25000,00 dinara i oko toga se prica i vodi hajka.A ja pitam ,Da li Vucic i Vlada,a i ovaj novi Sindikat penzionera,znaju koliko penzionera ima i sa penzijom ispod 25000,00
    dinara.Taj sloj ljudi niko nista ne pita,a ima ih oko 1100000,znaci 2/3
    penzionera srbije,a dobar deo tih ljudi je sa penzijom od 13 do 18000,00 dinara.Znali se da penzije vojnih penzionera su u proseku
    45000,00 dinara.Moracemo se pobrinuti za sebe

    Odgovori
    • Poštovani, objavili smo Vaš komentar uz nekoliko ALI koje moramo izneti jer mnogi stavovi u njemu upravo ukazuju na uzroke apatije koju pominjete:
      1. U penziju je svaka generacija odlazila po istom obračunu (za tu generaciju) kojim su i nastale razlike u penzijama. Veća penzija znači i više godina staža, ili radno mesto sa većim primanjima i većim doprinosima. Sve penzije su ovde veoma male, ali nezakonitim smanjenjem „velikih“ penzija vlada glumi Robin Huda. Na primer, s obzirom da imate pristup internetu i računar (ili pametni telefon), cenimo da imate više od mnogih koji nemaju taj „luksuz“, te ovakvim poređenjima Vi suštinski kažete da bi bilo ispravno da Vam neko oduzme računar i da ga pokloni nekom ko računar nema, ili, da Vaš računar zadrži za sebe kako biste bili u sličnoj situaciji sa onima koji nemaju računar – jer je tako poštenije.
      2. Izraz „njih niko ništa ne pita“ nije tačan bar jednom u 2-3-4 godine – kada su izbori, a preko milion glasova retko gde su sitnica u biračkom telu, a naročito u Srbiji gde je to ogroman deo građana sa pravom glasa.
      3. Pre nego što pomenete vojne penzionere, preporučujemo da o njima saznate malo više, na primer u ovom tekstu – Upoznajte 40.000 ljudi koje je Srbija stavila van zakona.

      Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *