Penzionisani policajac koji je plavo svetlo zamenio crvenim

Penzionisani policajac koji je plavo svetlo zamenio crvenim

Nemački policajac je, nakon penzionisanja, ponovo počeo da radi ali je izabrao sasvim drugačiju delatnost zbog čega je postao izgnanik iz društva.

Ilustracija iz teksta Internet pornografija: Vodič za besplatno i bezbedno uživanje

Davnih dana, bavarski policajac Uve Itner zaljubio se u prostitutku Patrisiju. Bavarska policija nikako ne bi gledala blagonaklono na njihovu vezu, te su oni morali da je kriju.

Budući da ni Uve nije baš mogao lako da prihvati radne obaveze svoje devojke, došli su do trenutka kada je bilo pitanje da li će Patrisija promeniti profesiju ili će Uve raskinuti vezu. Tada je Patrisija predložila da otvore bordel.

Ovo nije jednostavno izvesti u pretežno katoličkoj Bavarskoj koja se pridržava nekih liberalnih evropskih zakona, ali otežava ovu vrstu „preduzetništva“. Lokalna zajednica mora da ima najmanje 30.000 stanovnika da bi neko mogao da u tom mestu otvori javnu kuću. Ta kuća ne sme da se nalazi u blizini vrtića i škola.

Međutim, Uve i Patrisija su otvorili tzv. „kuću za sastanke“ u kojoj je zaposleno četiri – pet žena. Bordel, nazvan „Salon Patrisija“, posluje već 11 godina.

Nalazi se u predgrađu, dok Uve i Patrisija stanuju u blizini, u kući okruženoj šumom. „Živimo prilično povučeno. Ja sam postao prilično nedruželjubiv. Nije mi više potreban buran život.

Uve, koji je u policiji radio kao detektiv, naišao je na oštru osudu svojih bivših kolega. „Većina njih nije želela više ni da čuje za mene. Nekolicina prijatelja među policajcima optužila me je da sam promenio dres. Za njih, ja sam svodnik.“

U sindikatu policajaca su za nemački The Local rekli da sličan slučaj nije zabeležen u Nemačkoj. „Mnogi policajci počnu da rade za privatne firme koje se bave obezbeđenjem, ali nije mi poznat još neki ovakav slučaj“, kaže potparol sindikata.

Uve Itner je napisao i knjigu pod nazivom „Od plavog do crvenog svetla“ u kojoj opisuje svoje iskustvo promene delatnosti nakon penzionisanja.

Itner smatra da ipak postoji nekakav kontinuitet u njegovom životu: „Danas, kada kažem ljudima čime se bavim, oni često ustuknu. Isto tako je bilo i dok sam bio policajac.“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *