Obrazovni sistem nespreman za veću potražnju medicinskih sestara u SAD

Obrazovni sistem nespreman za veću potražnju medicinskih sestara u SAD

Bez obzira na to što ovo zanimanje beleži rast, i što sa brojem od tri miliona zaposlenih čine najveći deo radne snage u zdravstvu, SAD imaju manjak medicinskih sestara već decenijama, ali danas, sa starenjem nacije problemi postaju sve veći, piše Rebeka Grant za Atlantik.

Prema procenama Zavoda za statistiku rada, do 2022. godine biće potražnja za milion radnih mesta za medicinske sestre. Do 2025. godine potražnja i manjak medicinskih sestara će se udvostručiti u odnosu na sredinu 1960-ih kada su predstavljeni sistemi socijalne i zdravstvene zaštite u SAD – Medicaid i Medicare.

Glavni razlog za crne statistike je starenje generacije bejbibumera, pa će se samo od 2010. do 2030. broj starijih povećati za 75 odsto – na 69 miliona, što će biti svaki peti stanovnik SAD.

Procene su da će 2050. godine tamo živote 88,5 miliona 65-godišnjaka i starijih. Paralelno će rasti i potražnja u zdravstvenom sektoru.

Oko 80 odsto starih ima bar jedno, a 68 odsto ima bar dva hronična oboljenja, prema Nacionalnom savetu starenja. Danas se čak dve trećine sredstava u zdravstvu koristi za one građane preko 65 godina koji imaju hronična stanja, a i ovde se beleži porast, kako u procentima, tako i u visini sredstava.

Sa druge strane, najveći broj medicinskih sestara ušlo je u ovaj posao još pre 1970-ih kada su izbori posla za žene bili dosta ograničeni. Ove sestre su danas takođe stare, i mnoge su produžile da rade tokom godina krize, ali, kako se ekonomija oporavlja tako i one sve više idu u penziju.

Godine 2014, skoro 158.000 novih sestara završilo je školu i stupilo na radna mesta, što je značajno više nešto je bivalo u prvoj deceniji 21. veka. Međutim, iako broj onih koji ovde traže uhlebljenje raste, obuka i školovanje ne prati ovaj trend.

Tako su 2012. godine morali da odbiju bezmalo 80.000 školaraca zato što nije bilo mesta u školama, ili dovoljno organizovanih praksi, ili učionica, ili prosto budžetskih sredstava za sve to.

Posledica nespremnosti obrazovnog sistema za ovu promenu ogleda se i u tome što ima sve više učenika na jednog nastavnika, a u ovoj oblasti veoma je važno da se i prvi dan na posao dođe sa ozbiljnim predznanjem – učenje u hodu postoji svuda, ali ovde bi trebalo da bude bar što kraće.

A i to „učenje u hodu“ je ponekad najveća prepreka jer, na primer, Filadelfija ima dovoljno škola ali nema bolnica i klinika gde bi nove medicinske sestre mogle otići na praksu i zaposliti se.

Trenutno je u toku i lobiranje da se poveća novac iz budžeta za potrebe javnog zdravstvenog sistema. Cilj je da se dobiju sredstva za obrazovanje, stručno usavršavanje za pojedine oblasti rada, otpate dugovi za studentske kredite, itd.

– Kada se uračuna inflacija, danas imamo 30 odsto manje sredstava nego 1970-ih – kažu iz Američkog udruženja medicinskih sestara.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *