Njih niko ne tera u penziju – oni teraju druge! Bordovi direktora kao veće staraca

Njih niko ne tera u penziju – oni teraju druge! Bordovi direktora kao veće staraca
Slika: "Maratonci" kao ilustracija gerontokratije - vladavine starih (saznajte više pretragom na Penzinu)

Za poslednjih 10 godina, prosečna starost članova upravnih bordova najvećih kompanija (S&P 500), porasla je sa 61 na 63 godine. Neki u ovome vide problem zato što je prosečna starost upravnika preduzeća u isto vreme pala, pa je jaz između uprave i borda sve veći, jer bord ostaje zabranjen grad za nove generacije

Danas svega tri odsto kompanija ima starosna ograničenja za mesta u bordu, dok je 2010. godine ovakvo pravilo imalo pet odsto preduzeća.

Prosečno učešće u bordu traje od šest do 10 godina, ali u petini kompanija (21 odsto), prosečno se sedi u bordu preko 11 godina. To znači da članovi borda na ovim mestima ulaze u duboku starost, pa je neretko da znatan udeo u bordu čine i 80-godišnjaci.

Broj direktora S&P 500 kompanija po godinama:

  • manje od 50 direktora ima manje od 40 godina
  • 41-50 godina – 297
  • 51-60 godina – 1.805
  • 61-70 godina – 2.400
  • 71-80 godina – 779
  • preko 50 direktora ima više od 80 godina.

Iako starosna dob direktora nije sama po sebi problem, investitori ipak umeju da se zabrinu kada u bordu 20 godina vide ista lica. Preduga vlast u jednim rukama prirodno znači i manje kontrole nezavisne treće strane nad poslovanjem preduzeća, pa se mogu pojaviti problemi za koje niko van kompanije ne zna, niti je sa njima mogao da računa.

Veliki kalifornijski javni penzioni fond pozabavio se ovom temom, pa su 2015. godine izdali set principa za organizovanje bordova direktora kako bi se obezbedila održivost investicija. Principi kažu:

  • posle 10 godina u bordu nezavisnog svakog direktora može biti dovedena u pitanje
  • nakon 10 godina u bordu direktori ne mogu više biti smatrani nezavisnim ili kompanije moraju da daju godišnje objašnjenje zašto je rečeni direktor u bordu.

Oko 34 odsto bordova ima obavezno penzionisanje u 75. godini, ali je za predsedavajuće ova granica čak dodatno pomerena naviše.

Stručnjaci kažu da je problem sa granicom za obavezno penzionisanje u tome što je bordovi samipropisuju, pa se ona svako malo pomera, kako odgovara upravo onima koji o tom pitanju glasaju, piše Blumberg.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *