Monografija „Gigant jugoslovenskog građevinarstva – Preduzeće za vodne puteve Ivan Milutinović“ – Svedočanstvo o nekoliko generacija sjajnih inženjera

Monografija „Gigant jugoslovenskog građevinarstva – Preduzeće za vodne puteve Ivan Milutinović“ – Svedočanstvo o nekoliko generacija sjajnih inženjera
Sa izložbe slika A. Babovića, Galerija ULUS

Priče o gigantima jugoslovenske i, naročito, srpske građevinske industrije, kod mlađih često izazivaju nevericu i podsmevanje: Ma jeeeste! U isto vreme, hodaju po ulicama, poleću sa aerodroma, piju vodu koja dolazi iz infrastrukture koju su uradila upravo ta preduzeća, i to ne samo u Srbiji, već i u gradovima Bliskog Istoka, Južne Amerike, Afrike… Zato priče kao što je ova o čuvenom PIM-u za one neobaveštene na trenutke može zvučati kao bajka. Možda zato što bi verovatno to i bila… da nije bila stvarna.

„Prvi direktor PIM-a bio je inženjer Siniša Nikolić. O njemu, nažalost, nema mnogo podataka. Njega je nasledio inženjer Dimitrije Popović. Za vreme njegovog mandata, od 1955. do 1961. godine, bruto proizvod PIM-a je učetvorostručen. Važio je za strogog rukovodioca. Pojavljivao se u plavom studebejkeru na gradilištima, 15 minuta pre početka radnog vremena, i kažnjavao odbijanjem dnevnice sve koji su zakasnili. Kružila je priča da je ime PIM nastalo od skraćenice “Pazi, ide Mita”.“

Ovo je pasus iz prvog poglavlja monografije inž. Aleksandra Babovića „Gigant jugoslovenskog građevinarstva – Preduzeće za vodne puteve Ivan Milutinović“ koja je izašla iz štampe poslednjih dana 2015. godine. Knjiga je napisana sa željom da se ovekoveči priča o jednom velikom preduzeću, ali i svim onim ljudima koji su ga takvim učinili.

Ova monografija je i svedočanstvo o jednom istorijskom periodu kada je PIM, zajedno sa drugim našim velikim preduzećima, gradio zemlju i postizao izvanredne uspehe u inostranstvu, ali je i svedočanstvo o vremenu nakon toga, vremenu tokom kojeg je PIM doveden na rub propasti.

Ovo je knjiga koja će starije podsetiti na sve ono vredno što su stvarali PIM-ovci, ali će sigurno podstaći i sećanja na velika dostignuća nekoliko generacija u raznim privrednim granama. Mlađima se, ovom monografijom, daje dragocen izvor za jedno doba o kome se danas nedovoljno priča, o dobu njihovih baka i deka, njihovih roditelja, dobu koje je iznedrilo toliko toga dobrog i vrednog.

Pomoći će nam da napravimo balans kada sudimo o drugoj polovini XX veka. Mnogi, naročito mlađi naraštaji, veruju da je ekonomsko ustrojstvo nekadašnje SFRJ bilo potpuno neodrživo i da je sav prosperitet dolazio spolja. Autor podseća na to kako se, kada bi „norma bila prebačena“ i kada se ostvarivala dodatna dobit zahvaljujući požrtvovanom radu zaposlenih, ta dobit delila među PIM-ovcima.

Svakako, ova monografija ispunjava ponosom zbog uspeha naših inženjera. Sportskih uspeha ovih generacija još se i sećamo, ali ono što je privreda postizala pada u zaborav. A upravo su ekonomski uspesi naših preduzeća kao što je PIM omogućavali tadašnjoj SFRJ da pruži više i u sportu i u kulturi.

Bogato ilustrovana, ova monografija na nevelikom broju strana nudi i isečke iz novina i stručnih časopisa kao još jedan dokaz o uspešnosti PIM-a.

„Na spisku najvećih izvođača na svetu koji časopis ’Engineering News Record’ objavljuje svake godine, u izdanju od decembra 1979. godine ’Ivan Milutinović’ se nalazio na 44. mestu sa 313 miliona dolara ugovorenih poslova.“

U monografiji se daje prikaz radova „Ivana Milutinovića“ u zemlji i inostranstvu. Mnogima će biti zanimljivo da pročitaju kako je ovo preduzeće privremene radnike na prvom velikom poslu – nasipu preko Skadarskog jezera, nakon ovog posla zapošljavalo za stalno; kako je nasipan Novi Beograd i kako su novobeogradski blokovi dobili nazive; kako je građen naš ponos – hidrocentrala Đerdap; zašto su Vojvođani PIM-ovce zvali bundaši; kako su nakon velikog zemljotresa u Crnoj Gori neki objekti koje je gradio PIM ostali neoštećeni…

„Ivan Milutinović – PIM“ je radio širom sveta, a čitajući ovu monografiju, čitalac će moći da se upozna ne samo sa radovima koje je izvodilo preduzeće, već i sa kratkom istorijom zemalja u kojima su radovi izvođeni. Posebno su dragoceni prikazi života PIM-ovaca i njihovih porodica u ovim zemljama tokom višegodišnjih projekata.

PIM je radio u Indiji, Bangladešu, Kuvajtu, Iranu, Iraku, Tunisu, Libiji, Ukrajini… Kao jedan od primera značajnosti radova ovog preduzeća spomenućemo samo da je „Ivan Milutinović“ u Indiji, Zapadnom Bengalu nasuo čitav jedan grad (Slana jezera) koji se prostire na 12,5 kvadratne milje, a čiji je planirani broj stanovnika 218.000.

Autor ove knjige, dr Aleksandar Babović, pravi je predstavnik ove svestrane generacije naših inženjera. Njega i danas, kada je u penziji, konsultuju iz inostranstva u vezi sa raznim projektima. Jer stručnost se ceni svuda. Samo u Srbiji još uvek moramo da se ubeđujemo i objašnjavamo da znanje i iskustvo naših stručnjaka ne može da se vodi kao „zastarelo“.

Dr Babović je autor većeg broja naučnih i stručnih radova. Pored toga, on redovno trči po prirodi kao član jednog međunarodnog društva, a bavi se i slikanjem.

Fotografija0461

Sa izložbe slika A. Babovića, Galerija ULUS

Monografija „Gigant jugoslovenskog građevinarstva – Preduzeće za vodne puteve Ivan Milutinović“ je i predstavljena 21. januara 2016. godine, u Galeriji ULUS-a, na otvaranju izložbe njegovih slika.

Sa izložbe slika A. Babovića, Galerija ULUS

Sa izložbe slika A. Babovića, Galerija ULUS

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *