Mira Stupica: Ne samo da sam prihvatila starost, ja njom upravljam

Mira Stupica: Ne samo da sam prihvatila starost, ja njom upravljam

Vukica Strugar iz Novosti bila je u poseti glumici veka Miri Stupici, odnedavno stanaru Doma za stare u Beogradu. Penzin ovaj intervju prenosi u celosti…

– Ne samo da sam prihvatila starost, ja njom upravljam. Prihvatila sam i Dom, bez unutrašnjeg protesta. Dok mi ovde bude lepo i prijatno, i sama ću se truditi da odgovorim toj prijatnosti. Ako dođe do trenutka u kome budem drugačijeg raspoloženja, ja ću se snaći – s vedrim osmehom i punim uverenjem, kaže na početku razgovora Mira Stupica, „krunisana“ kraljica glume 20. veka u velikoj anketi Novosti.

Njena nova adresa od skora je jedan veoma uređen beogradski Dom za stare. Dvospratna zgrada okružena cvećem. U apartmanu ispunjenom uspomenama, s puno slika i fotografija, njeni „zemaljski dani teku“. Na stočiću pored kreveta „Večernje novosti“, novine s kojima oduvek započinje dan.

– Vreme brzo prolazi. Imam pažnju, ali i želju za samoćom. Dovoljno imam i potrebe da pozovem u posetu one koje želim, a dovoljno je i onih koji će na poziv odgovoriti. Sve biram sama. Poslednjih godina sam, i inače, morala da suzim krug kontakata. Počelo je da me zamara… Tokom života bilo je za mene i previše zainteresovanosti. Ipak, ne preko mere, nikada me ta radoznalost nije uvredila. Valjda sam za prijatelje birala ljude takvog dara – otkriva nekadašnja Nastasja Filipovna, Petrunjela, Dorina, Baronica Kasteli, Glorija…

U 93. godini, potpuno je svesna odmakle starosti, ali i dalje u suverenom stavu istinske dive. Svakom rečju i gestom demonstrira da podjednako vlada sopstvenim životom kao svojevremeno pozorišnom scenom.

– Vreme radi bez prekida, nije sentimentalno prema starim i bolesnim. Ono tera svoje, mi se snalazimo. Ne gledam televiziju, pomalo čitam novine. Najčešće razmišljam o proteklim susretima s porodicom i prijateljima. Sa svakim imam drugu vrstu razgovora. Ljudi dolaze kad usklade obaveze. Borina supruga Karolina „prvak“ je u tome: uvek nađe vremena i razloga da me poseti. Volimo da budemo kratke u razgovoru. Zadovoljna ona, zadovoljna ja.

Na pitanje da li se viđa sa ostalim stanovnicima doma i da li njeno prisustvo izaziva znatiželju, kaže:

– Susrećemo se susedski, bez puno pitanja i odgovora za čekanje. Onako pristojno, građanski. Valjda osećaju i neki respekt, ili bar volim tako da mislim. Vodimo obične, svakodnevne razgovore. Retko primam posete, ne zato što sam uobražena već što sam svesna svojih mogućnosti. Stalo mi je pametno da kažem to što hoću.

Mirina prijateljica Jadranka otkriva nam kako je čula u prolazu da našu glumicu, s velikim poštovanjem, neki stanari zovu „šaka soli“. Njena istoimena knjiga (koja je doživela desetak izdanja) i sada je na stočiću pored uzglavlja:

– Dobra je to knjiga, ne stidim se što sam je napisala. Istinita je do kraja, ali je nisam „preintimila“. Mislim da sam govorila o nekim važnim događajima i ljudima svoga doba. Treba to i umeti. Pogotovo što ja ne volim da drugi „saopštavaju“ ono što sam htela da kažem…

Dok razgovaramo, ljubazna negovateljica donosi joj voće. Zahvaljuje se, ispraća je sa osmehom i šeretski kaže:

– Eto, sve sam ti ispričala. A sad sam zaslužila da jednu popušim na miru – dodaje vadeći elegantne, duge „ženske“ cigarete iz fioke. – Nije dozvoljeno, ali ja krijući. Kao nekad dok smo bili deca…

OKRUŽENA NAJBLIŽIMA

Apartman u kome boravi glumica detaljima nedvosmisleno odaje da nije reč o „običnom“ stanovniku doma. Uz nekoliko komada ličnog nameštaja, prostor ispunjava divan buket cveća, na stočiću omiljeni parfem, knjige i veliki broj fotografija, svuda oko nje.

– Okružena sam najbližima, a to mi je najvažnije – kaže Mira. – Vidiš, ono je moja unuka Mia i praunuk Maksim. Žive u Parizu, očekujem da uskoro dođu. A ona slika u ulju, moj Bojan, naravno…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *