Ljudski resursi: Računari zapošljavaju kvalitetnije nego menadžeri

Ljudski resursi: Računari zapošljavaju kvalitetnije nego menadžeri
Slika: Baumolova bolest troškova (potražite i saznajte više na Penzinu)

U trenutku kada se stiče utisak da u Srbiji cveta profesija kadrovske službe (HR menadžera), u svetu su sve popularniji računarski programi koji automatski testiraju i preporučuju najbolje kandidate – i to rade veoma dobro!

Ljudi vole da misle da imaju dobre instikte, ali kada je reč o zapošljavanju, makar radnika za radna mesta za koje je potrebna niža kvalifikacija, računari to rade bolje – piše Blumberg o novoj studiji Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja SAD.

Studija je obuhvatila 15 kompanija koje su zaposlile preko 300.000 radnika u sektoru usluga, kao što su kontakt centri („kol“ centri) ili poslovi na unosu podataka. Istraživači su uporedili rezultate zaposlenih koje su zaposlili ljudi i onih koji su primljeni na posao sa preporukom računarskog programa.

Računarski test je obuhvatio pitanja vezana za tehničko znanje, karakter, kognitivne sposobnosti i opšti utisak o podobnosti za određeno radno mesto. Odgovore kandidata obradio je algoritam i prikazao rezultate jednostavnim svrstavanjem radnika u tri kategorije podeljene po bojama semafora:

  • zeleno za najbolje kandidate
  • žuto za one sa slabijim rezultatima
  • crveno za one koji ne odgovaraju radnom mestu.

Glavni rezultat istraživanja jeste to što je dokazano da ovakav program može da radi, čime su potvrđene i ranije studije na ovu temu.

U proseku, oni koje je program obeležio zelenom bojom, ostajali su na poslu 12 dana duže od onih koji su obeleženi žutom, a koji su ostajali prosečno 17 dana duže na radnom mestu u odnosu na one koji od programa dobili crvenu boju:

– Ovo su ogromne razlike jer je reč o poslovima sa velikom fluktuacijom radne snage, na kojima se u talasima zapošljava po nekoliko stotina ili nekoliko hiljada radnika, a koji na tim radnim mestima u proseku ostaju svega tri meseca – pojašnjava jedan od autora istraživanja.

Ono što je zanimljivo jeste da menadžeri koji zapošljavaju često ne slušaju program iako imaju pred sobom njegove rezultate.

U obzir je uzeto i to da menadžeri mogu da kažu kako oni uspevaju da zaposle produktivnije radnike koji za isti broj radnih dana urade više od radnika koje je preporučio računar. Ipak, brojke iz istraživanja i tu ih demantuju.

Istraživači su ispitali kakvo je stanje ovim povodom u šest od 15 kompanija koje su ispitivali, mereći produktivnost, kao na primer:

  • koliko je telefonskih poziva obavljeno prosečno po satu
  • koliko je podataka uneto prosečno po satu rada
  • ili koliko je standardizovanih testova pregledano po satu rada.

– Ne postoje statistički dokazi da menadžeri zapošljavaju produktivnije radnike u odnosu na programe – kažu istraživači.

Algoritmi za zapošljavanje sve su popularniji jer predstavljaju dobar način da se smanje troškovi pronalaženja i zapošljavanja novih radnika. Ipak, i zaposleni u ljudskim resursima i dalje vole da se oslone na „svoj osećaj“.

Izgleda da ljude može da prevari biografija, a mnogi menadžeri u odlučivanju naginju ljudima koji su slični njima samima:

– Ljudi često misle da su stvari koje naučite u procesu prijavljivanja za posao korisne. Ali, da li su vrednije od informacija sa testa? U najvećem broju slučajeva nisu – kažu istraživači.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *