Kako naš unutrašnji sat određuje da li ćemo se razboleti

Kako naš unutrašnji sat određuje da li ćemo se razboleti

Naš unutrašnji časovnik, zaključili su naučnici, utiče na to u koje doba dana ili godine ćemo se verovatnije zaraziti nekom vrstom virusa.

Od vitamina C i ehinaceje, do tople odeće i antibakterijskog sapuna, mnogo je ideja kako da se spreči pojava prehlade i gripa i kako da se upravlja njima. Nažalost, mnoge od njih nisu zasnovane na naučnim dokazima. Zapravo, naučnici tek počinju da otkrivaju niz faktora koji utiču na našu podložnost infekcijama. Sada je otkriveno, piše za The Conversation Akileš Redi sa Univerziteta u Kembridžu, da naš unutrašnji časovnik igra važnu ulogu – čineći nas sklonijim da se zarazimo u određeno doba dana.

Lako zaboravljamo da smo mi evoluirali na ovoj planeti zajedno sa mikroorganizmima, uključujući i bakterije, što može biti i korisno i štetno za nas. Virusi ne mogu da se umnožavaju bez pomoći naših ćelija. Bez nas, oni jednostavno ne bi postojali.



Dakle, šta se dešava kada virus naiđe na ćeliju? Prvo, on mora da prođe kroz zaštitnu barijeru koja se naziva ćelijska membrana. Zatim, on mora da preotme unutrašnjost od ćelije „domaćina“ kako bi sve njene resurse preusmerio na sopstveno umnožavanje milion puta. Jednom kada se formira vojska identičnih klonova, ona izbija iz ćelije, obično je uništavajući prilikom tog procesa. Zamislite milione ovakvih novih virusa koji su sada sposobni da učine isto to sa drugim, obližnjim ćelijama. Ciklus se nastavlja, sa često brzim umnožavanjem virusa kroz tkivo, a zatim kroz telo.

Zapravo, to se dešava ako je sve onako kako odgovara virusu… Ali, uvek postoji borba između organizama koji napadaju i naših tela. Naš imunosistem poništava organizme koje napadaju i pokreće mehanizme kako bi sprečio virus da prodre, umnoži se i raširi. Ovaj odbrambeni sistem radi na nivou pojedinačnih ćelija u telu, ali i na nivou određenih tkiva u organizmu koja su napravljena tako da se pojača odgovor na ovakve invazije.

Ispostavilo se sada da je časovnik našeg organizma takođe važan čuvar od virusnih infekcija. Časovnik u telu je neverovatan deo evolucionarne biologije. Smatra se da većina organizama na našoj planeti poseduje biološki sat koji beleži 24-časovni dan. On to čini organizujući hemijske reakcije i genetske prekidače koji ritmički kontrolišu hiljade gena u ćelijama ćelije – uključujući i isključujući oko 15 odsto svih gena tokom dana i noći.

A zašto bi virusi marili za naš unutrašnji časovnik? Budući da su naše ćelije minijaturne fabrike koje prave ono što je virusu potrebno da bi se umnožavao, manja je verovatnoća da će virus uspeti u svojim namerama kada je proizvodna linija zatvorena. Ovo je testirano u laboratoriji, inficiranjem ćelija i miševa u različito vreme dana. Otkriveno je da je kasno popodne smanjena sposobnost virusa da zaraze. Nasuprot tome, rano ujutro, naše ćelije su košnica biosintetičke aktivnosti, bar sa stanovišta virusa. Dakle, ako virus pokušava da preuzme ćeliju ujutru, mnogo je veća verovatnoća da će uspeti u tome i da će se brže širiti, nego ako naiđe na mnogo manje povoljne uslove u toku večeri.

Ono što je još zanimljivije, kada se poremeti rad časovnika, virusi su uspešniji u preuzimanju ćelija i tkiva. Do „raštimovanog sata“ može doći kada menjamo smene na poslu, vremenske zone ili iskusimo fenomen tzv. „društvenog džetlega“ koji prouzrokuju promene u ritmu spavanja u danima odmora.

Zbog toga, važno je da ova međuzavisnost bude poznata jer će nam nesumljivo pomoći da nađemo načine da obezbedimo sebi bolje zdravlje. Na primer, kako Akileš Redi predlaže, budući da znamo da su radnici koji menjaju smene podložniji infekcijama, možda je dobra ideja da im se daju vakcine protiv gripa. 

Poznavanje međuzavisnosti unutrašnjeg časovnika i virusa može takođe da nam pomogne da bolje osmislimo mere javnog zdravstva za borbu protiv širenja virusa. Tokom pandemije, ograničavanje izloženosti u ranim jutarnjim časovima moglo bi biti mala, ali značajna intervencija u pokušaju sprečavanja da virusna infekcija uzme većeg maha. Zaista, nedavno istraživanje naučnika sa Univerziteta u Birmingemu pokazalo je da je vakcinisanje ljudi ujutro efikasnije od večernje vakcinacije. Princip bi trebalo da bude isti za mnoge nepovezane viruse.

Istraživanje bi takođe moglo da nam pomogne u rešavanju dugotrajne enigme: zašto se virusne infekcije, kao što je grip, češće dešavaju u zimskim mesecima? Ispada da se isti molekularni prekidač – po imenu Bmal1 – koji se pali i gasi tokom dana i noći, takođe menja i tokom godišnjih doba, uključujući se leti i isključujući se zimi. Kada su naučnici veštački smanjili nivoe Bmal1 kod miševa i u ćelijama, virus je bio sposobniji da inficira. Kao što se dešava na dnevnom nivou, porast i slabljenje Bmal1 u našim telima može biti uzrok tome da smo sposobniji leti da se izborimo sa virusima kao što je grip, nego što smo sposobni zimi.

Dakle, ako očajnički želite da izbegnete da zakačite virus koji vlada kod vas na poslu, umesto što pokušavate da osnažite imunosistem raznim vitaminima, možda biste mogli da probate da jednostavno radite od kuće u jutarnjim časovima, kaže Akileš Redi. Njemu je to možda jednostavno rešenje, većini zaposlenih u Srbiji, ne bi bilo. Ali nije zgoreg ovo znati, pa makar onda kada ne morate, nemojte u sezoni gripa u jutarnjim časovima ići tamo gde je gužva.

Izvor: The Conversation

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *