Kad vežbanje postaje obaveza za radnike

Kad vežbanje postaje obaveza za radnike

U cilju smanjenja svojih troškova za penzijsko i invalidsko osiguranje, kompanije u SAD i drugim razvijenim državama, direktno ili indirektno primoravaju radnike na „zdrav život“. Gde su granice privatnosti? Još jedan tekst Penzina o ovoj spornoj temi koja verovatno u doglednoj budućnosti očekuje i radnike u Srbiji…

U nekim državama SAD dozvoljena je diskriminacija prema radnicima pušačima. Na primer, u Ohaju, jedna firma ne zapošljava pušače. A kako znaju da kandidat puši? Tako što je kandidat za posao obavezan da prođe lekarske preglede.

U jednom takvom slučaju kandidat kome je ponuđen posao, na kraju je odbijen zato što su mu analizom urina utvrdili prisustvo nikotina. On je tužio kompaniju ali je izgubio na sudu 2012. godine.

Pored toga, kompanija ima rekreativne programe za zaposlene u kojima učestvuje 80 odsto radnika. U kompaniji ovakvu politiku objašnjavaju time da i radnici razumeju da nije to „Veliki brat“ već da je za „njihovo dobro“.

Pratite Penzin na Fejzbuku! Nastavak teksta ispod…

https://www.facebook.com/penzin.rs/posts/843663359004942

Postoji još jedan problem sa takvim „velnes“ programima – po zakonu oni moraju biti dobrovoljni. Ali, zakon tek treba da utvrdi „granicu dobrovoljnosti“. Problem je i sa primoravanjem zaposlenih u bolnicama da primaju injekcije (na primer, protiv gripa) ukoliko ne žele da se vakcinišu.

Pitanje je i da li je legalno „dobrovoljnost“ regulisati novčanim kaznama za one radnike koji odbiju da učestvuju u nekom od programa organizacija u kojima rade?

U jednom istraživanju (National Business Group on Health Survey, pdf, 36 strana) ispitivan je odnos „štapa i šargarepe“ koje kompanije nude radnicima – nagrade i kazne za određene programe i politike firme:

  • rezultati lekarskih pregleda – 72% kompanija nagrađuje, 5% kažnjava zaposlene koji ne učestvuju u kompanijskim sistematskim pregledima ili ne dostavljaju svoje rezultate lekarskih pregleda
  • procena zdravstvenog stanja – 70% kompanija nagrađuje, 6% kažnjava
  • pušenje – 54% kompanija ima nagrade za radnike koji ne puše ili prekinu da puše, 17% predviđa kažnjavanje radnika pušača ili politiku nezapošljavanja pušača
  • fizičke aktivnosti – 54% kompanija nagrađuje radnike koji učestvuju u fizičkoj rekreaciji
  • kontrola telesne mase (težine) – 45% kompanija nagrađuje održavanje zdrave telesne mase
  • praćenje bolesti – 42% kompanija nagrađuje, 7% kažnjava radnike koji ne tretiraju svoje zdravstvene probleme (na način na koji kompanija smatra da je odgovarajuć)
  • preventivna zaštita – 39% kompanija nagrađuje, 3% kažnjava
  • kontrola stresa – 35% kompanija nagrađuje radnike koji aktivno prate i tretiraju svoj nivo stresa, dok 1% kažnjava radnike koji ovo ignorišu.

A kako kompanije primoravaju radnike da učestvuju u programima firme ili da kompaniji omoguće pristup ličnim podacima o zdravstvenom stanju? Jednostavno, s obzirom da je zdravstveni sistem u velikoj meri zasnovan na „privatnim“ ulaganjima, oni zaposleni koji svoje zdravstveno stanje žele da zadrže za sebe, primorani su da sami uplaćuju svoje doprinose za zdravstvenu zaštitu, piše NPR.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *