Kad sudije Vrhovnog suda ne idu u penziju – Ko čuva čuvare?

Kad sudije Vrhovnog suda ne idu u penziju – Ko čuva čuvare?
Slika: "Maratonci" kao ilustracija gerontokratije - vladavine starih (saznajte više pretragom na Penzinu)

A ko će čuvati čuvare? pitao se starorimski pesnik Juvenal pre dva milenijuma (Quis custodiet ipsos custodes?). Danas se to pitanje postavlja za sudije Vrhovnog suda SAD gde je uobičajeno da se iz fotelje sudije ide samo u – smrt, a s obzirom da je danas aktivni najstariji saziv u istoriji, sve češće se raspravlja o alternativama ovakvom modelu…

Kako je primetio jedan profesor istorije u članku za LA Tajms, sudije koje sede u Vrhovnom sudu nikada ranije u istoriji SAD nisu bile starije. Najmlađa je Elena Kagan, sa svojih 55 godina, koja služi svoj šesti manadat.

Sledi 61-godišnji Džon Roberts, zatim konzervativne sudije Samjuel Alito i Klarens Tomas sa 65 i 67 godina. A zatim sledi niz znatno starijih sudija:

  • Stefan Brajer – 77
  • Antoni Kenedi – 79
  • Antonin Skalia – 80 (preminuo u toku pripreme ovog teksta, neposredno pred objavu)
  • Rut Bader Ginsurg – 83.

Prema ustavu SAD, sudije Vrhovnog suda imaju tu poziciju sve dok zadovoljavaju ponašanjem, što znači – dok god žele. Do sada je čak 49 sudija Vrhovnog suda napustilo svoje radno mesto – smrću.

Do sada se samo jednom u istoriji desilo da je sudija Vrhovnog suda bio pred impičmentom, i to daleke 1804. godine – pre 212 godina! Ali i tada ga je Senat vratio na mesto i tamo je i ostao sve do smrti 1811. godine.

Poznat je primer nesmenjivosti koji je prevazišao mnoge druge – sudija Vilijam Daglas koji je bio u Vrhovnom sudu od 1939. pa sve do 1975. godine, i koji je 11 meseci odbijao da napusti poziciju nakon što je 1974. godine pretrpeo težak moždani udar koji ga je bacio u invalidska kolica i oštetio mu desnu hemisferu mozga.

Apelacioni sud ima program gde sudije mogu da se podvrgnu ispitivanju kognitivnih sposobnosti kako bi se sami sklonili sa funkcije pre nego što se očigledni znaci primete u ponašanju i radu. Oni organizuju predavanja i seminare za sudije koje drže stručnjaci iz oblasti neurologije, kako bi sudije i same prepoznale prve simptome kognitivnih problema.

Takođe, postoji i otvorena telefonska linija gde se zaposleni u sudu mogu javiti ako sumnjaju na nekoga od kolega, i gde će dobiti savet i pomoć za proveru.

Više o Vrhovnom sudu SAD na Penzinu:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *