Kad mrtvozornici stignu pre hitne, i pre – dece

Kad mrtvozornici stignu pre hitne, i pre – dece

Deca tuže policiju i grad zato što je reakcija na pružanje pomoći njihovoj majci kasnila tri i po sata zbog grube greške policajca koji je prvi izašao na lice mesta. Međutim, ceo incident se desio možda i dan-dva nakon što se starica našla u nevolji. Ko kasni više – službe ili deca?

U junu 2014. godine upravnik u naselju Colonia and Hacienda del Rio u Tuksonu, Arizona, u kojoj je živela 70-godišnja Joan Allman, pozvao je policiju zato što „par dana“ nije video ovu staricu, a nije otvarala vrata kada je otišao da proveri da li je sve u redu.

Zatim je na lice mesta stigao policajac Lenny Wong koji je stigao sat vremena kasnije. Zatekavši staricu na podu, policajac je odmah pozvao mrtvozornike, bez ikakve provere da li je starica uopšte živa.

Mrtvozornici po prirodi posla nisu morali da žure, i stigli su oko dva i po sata nakon poziva. Fotografisali su telo, i tada primetili da se starica pomera i da je zapravo – živa.

Tek tada je pozvana hitna pomoć koja je staricu odvela u bolnicu. Tamo je konstatovano da je starica pretrpela moždani udar, dehidrataciju, infekciju urinarnog trakta, lom lakta i razderotine na koži.

Ipak, po prijemu u bolnicu starica je bila u toliko lošem stanju da nije mogla da se oporavi i uskoro je preminula.

Deca traže pravdu… Pravdu?

Epilog slučaja je taj da su sin i ćerka starice pokrenuli tužbu protiv lokalne samouprave i policajca koji je u međuvremenu suspendovan. U tužbi kažu da je smrt njihove majke posledica „neopravdanog kašnjenja odgovarajuće reakcije“.

Pored goreopisanih grešaka, u tužbi je navedeno i da nadležni nisu obavestili decu o njenom stanju ili o istrazi o uzroku povreda.

Na ruku im ide možda i to što pomenuti policajac za sedam godina službe ima u svom dosijeu ima 400 sati suspenzije po raznim osnovama: zaboravljanje napunjenog pištolja u patrolnim kolima, maltretiranje pritvorenika sa lisicama na rukama, napad na ženu na ulici, prekoračena upotreba sile, itd. Ipak, poslednji od tih incidenata desio se dve godine pre ove „greške“, i iz policije tvrde da su suspenzije urodile plodom.

Sam policajac rekao je u istrazi da „nije znao kako da proveri znake života“, mada je za policajce obavezna preporuka da prođu odgovarajuću obuku koja uključuje i ovu proceduru.

Deca starice podnela su žalbu gradu još u decembru 2014. godine na koju grad nije odgovorio, i sada su podneli i tužbu.

– Ne želimo da se ovo desi i nekoj drugoj porodici – tvrde deca, piše lokalni list Tucson.

Čemu može da nas nauči ovaj slučaj?

S obzirom da je starica živela sama u elitnom naselju u Tuksonu, postavlja se pitanje: Šta je to „kvalitetan život“ u poznim godinama? Ako upravnik naselja „nekoliko dana“ nije primetio staricu, postoji li propust takvih (nimalo jeftinih) naselja da se staraju o svojim starijim stanovnicima na dnevnom nivou, ili možda i češće (pre i posle podne, itd)?

Postoji li odgovornost dece koja nisu obezbedila svojoj majci dodatnu pomoć i nadzor zahvaljujući brojnim savremenim tehnologijama?

Postoji li odgovornost dece zato što verovatno nekoliko dana nisu znali šta se dešava sa njihovom majkom? Jedina tehnologija koja im je bila potrebna postoji od 19. veka i zove se – telefon.

Da, policajac je napravio grubu grešku, reakcija je kasnila tri sata, ali… Koliko je starica već ležala na podu u polusvesti, bez hrane i vode, i sa teškim povredama? Sat vremena? Šest sati? 12 sata? Ceo dan?

Ovo je samo jedan od slučajeva u nizu koji svedoče o trendovima ka kojima se kreću i najrazvijenije zemlje u svetu. Sve više poslova od značaja za sve nas (policajci, bolničari, negovatelji), obavljaju ljudi koji su slabo obrazovani, slabo plaćeni, i još slabije motivisani. Oni prave greške, i bilo kakve suspenzije i kažnjavanja to neće zaustaviti. Možemo tužiti nadležne, ali, uvek ostaje ono osnovno pitanje – Da li smo mi lično učinili sve što je bilo do nas?

Uostalom, kako naći opravdanja za decu čija stara majka leži na podu, bez hrane i vode, povređena, predugo?

Preporučujemo još tekstova na temu bezbednosti i samostalnog života:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *