Kad je „biti na poslu“ važnije od raditi onda strada zdravlje

Kad je „biti na poslu“ važnije od raditi onda strada zdravlje

Manuelne poslove, u kojima se lakše dolazi do utvrđene norme, zamenile su mašine. I tako, armije ljudi radi u kancelarijama bez pravih normi osim one da je važno što duže ostati na poslu i raditi – nešto. Makad i samo sedeti za računarom. A u tom sedenju čuči u zasedi spektar zdravstvenih problema…

Arči Bland, u tekstu „Kultura prisustva ubiće britanske radnike“ za Gardijan, piše o velikom problemu današnjice – duže radno vreme ne znači veću produktivnosti, ali mi i dalje insistiramo na radnom vremenu od 9 do… dokle god.

Sredina je radnog dana, sedite za računarom na radnom mestu. Neko vas plaća da ste tu. Ali, umesto da ste zauzeti važnim poslom za koji ste zaduženi, vi čitate Penzin.

Veliko novo istraživanje sprovedeno na preko 600 hiljada ljudi, pokazalo je da prekovremeni rad povećava rizik od srčanog udara za 33 odsto. Ali čak ni to nisu svi problemi koje naše telo trpi zbog prekovremenog rada.

I ovde leži zanimljiv uzrok problema! To nije težak rad već vremenski dug rad. Većina rizika povezana je sa fizičkom neaktivnošću, i onih radnika koji po ceo dan provode pred „Eksel“ tabelama na ekranima, i onim koji dobar deo radnog vremena provode na „Fejzbuku“. Dakle, opasnost nije u tome pred čim sedite već u samoj činjenici da sedite.

Očigledno je da nećete biti produktivniji ako sedite duže na poslu, čak postoje dokazi za korelaciju dužeg radnog vremena i manjka produktivnosti u zemljama sa različitim poslovnim kulturama.

Kako ovo može da se popravi? Zapravo, ne bi trebalo da je tako teško. Može da se zabrani prekovremeni rad, da se insistira da sve mora biti završeno do 4 ili 5 sati popodne, u petak, ne u subotu, itd. Takođe, ako se posao svede na projekte u određenom vremenskom internvalu, treba nagraditi radnike koji posao završe pre vremena, makar i ranijim puštanjem kući, piše Gardijan.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *