Jaka zima, velika opasnost za starije ljude

Jaka zima, velika opasnost za starije ljude

Velika hladnoća, ledeni vetar, sneg jesu rizici koji se ne smeju zanemariti posebno kada su u pitanju osetljive, starije ili osobe koje pate od određenih bolesti. Dejstvo hladnoće je podmuklo i može proći nezapaženo, pa znake hipotermije možemo primetiti tek kada je kasno.

Slika: Sava Šumanović, Vejavica

Svake godine, određeni broj ljudi biva žrtva zdravstvenih tegoba prouzrokovanih hladnoćom. U pitanju su:

  • Zdravstvena stanja neposredno povezana sa hladnoćom kao što su promrzline (lokalna hipotermija) ili hipotermija (opšta hipotermija) koje mogu biti uzročnik ozbiljnih povreda, pa čak i smrti
  • Pogoršavanje usled hladnoće postojećih bolesti – srca ili respiratornog sistema, kada je potreban dodatni napor da bi se telo izborilo sa hladnoćom
  • Posebni klimatski uslovi mogu izazvati saobraćajne nezgode ili mogu osobu privremeno blokirati u automobilu ili kući
  • Negativno dejstvo hladnog talasa – povećan rizik od požara, trovanje ugljen-monoksidom (neosetno jer je bez mirisa)

Velika hladnoća, ledeni vetar, sneg jesu rizici koji se ne smeju zanemariti posebno kada su u pitanju osetljive, starije ili osobe koje pate od određenih bolesti. Dejstvo hladnoće je podmuklo i može proći nezapaženo. Zato moramo biti dodatno oprezni kako bismo zaštitili sebe i nama bliske ljude.

Ko je u posebnoj opasnosti?

  • Starije osobe
    Smanjen vaskularni odgovor, smanjen osećaj hladnoće, promene krvnih sudova, smanjenje mišićne mase, sve ove karakteristike starosti čine da starije osobe budu osetljivije na hladnoću. Posebno su izložene riziku one starije osobe koje imaju umerena kognitivna oštećenja ili probleme u izvršavanju svakodnevnih obaveza.
  • Novorođenčad
    Odgovor njihovog neurovaskularnog sistema nije efikasan kao sistem kod deteta ili odrasle osobe. Najmlađi nemaju dovoljno spontane fizičke aktivnosti koja bi bila dovoljna da ih zagreje. Takođe, oni ne mogu da ukažu svojoj okolini na to da im je hladno.
  • Osobe sa invaliditetom, osobe u neposrednoj opasnosti, osobe nesvesne opasnosti
  • Osobe koje pate od nekih hroničnih bolesti
    Uglavnom je reč o osobama sa srčanim ili respiratornim oboljenjima, astmatičarima, ali i osobama koje pate od psihijatrijskih bolesti, dijabetesa, degenerativnih bolesti mozga kao što je Alchajmerova bolest, osobama koje se leče nekim psihotropnim ili antiinflamatornim lekovima…

» Energetsko siromaštvo

» Skoro 8.000 Britanaca godišnje umire od zime

Ako ste stariji

Pre zime

Proverite grejne instalacije, očistite odžake, proverite da li ventilacija funkcioniše i nemojte blokirati ventilacione otvore

U slučaju mraza ili velikog snega

  • Obavite kupovinu za nekoliko dana unapred
  • Nabavite lekove za duži vremenski period

Ostanite kod kuće kad god je to moguće

  • Ne ustručavajte se da zamolite nekoga da ide u kupovinu umesto vas
  • Naviknite ljude iz vaše okoline da im se redovno javljate
  • Vodite računa da temperatura u vašem domu ne pada ispod 19 stepeni. Prostorije koje ne koristite držite zatvorenim. Vodite računa ako koristite peći na drva zbog mogućnosti od požara i trovanja ugljen-monoksidom. Pre nego što počnete da ih koristite, proverite da li dobro rade i da li su u dobrom stanju.
  • Dobro se hranite, pijte dosta tečnosti, naročito tople, i izbegavajte kafu i alkohol.
  • Izbegavajte da se odmarate neposredno uz izvor toplote

» 5 dodatnih načina utopljavanja doma

» Japanski kotacu: Grejanje tela umesto celog stana

Ako morate da izađete

  • Obucite se toplo i razmislite o tome da nabavite nepromočivu obuću sa neklizajućim đonom. Obavezno nosite kapu ili šešir, rukavice i šal. Preko glave, kada je ona nezaštićena od hladnoće, telo može da izgubi do 30 odsto svoje toplote. Posebno zaštitite usta i nos. Izbegavajte da i nakratko skidate rukavice. Slojevito odevanje je najbolje rešenje.
  • Izbegavajte velike fizičke napore kada ste na hladnoći jer telo ionako trpi dodatni pritisak kako bi održalo telesnu temperaturu i izborilo se sa hladnoćom, ali zato nemojte ni mirovati već se krećite.
  • Ne ustručavajte se da zamolite nekog mlađeg da vam pravi društvo.
  • Obavestite nekog ako nameravate da budete odsutni duže vreme.

» Zašto stari ljudi odbijaju pomoć?

Površinske promrzline, promrzline (lokalna hipotermija) i opšta hipotermija

Niske temperature, naročito ako su praćene vetrom, mogu izazvati površinske promrzline, lokalnu hipotermiju (promrzline ili smrzotine) i čak opštu hipotermiju.

Površinske promrzline

Površinske promrzline jesu blaže reakcije organizma na hladnoću. Generalno, nisu bolne. Boja kože je bledosivkasta. Dovoljno je protrljati ugroženu oblast ili je zagrejati toplim vazduhom.

Promrzline (lokalna hipotermija)

Promrzline (lokalna hipotermija) karakteriše bela ili žuto-siva koža koja deluje neobično – kao voštana, sa izloženim delovima koji su ukočeni i često bez oseta. Tokom jakog mraza, naglo može doći do stvaranja promrzlina, naročito ako je izloženi deo tela vlažan ili ako je vreme vetrovito. Ozbiljnost promrzlina može varirati. Zahvaćene zone mogu nabubriti, pocrveneti, dobiti plikove ili krvariti.

Prva pomoć: Potopiti ugroženo područje u toplu, ali ne vrelu vodu. Temperatura vode treba da bude blaga za one delove tela koje nije oštetila hladnoća. Posebno je važno znati da se promrzli delovi tela ne masiraju i ne trljaju. To može dovesti do pogoršanja oštećenja kože. Ne treba koristiti ni jak izvor toplote (toplotne lampe, peći, vatru, radijatore) kako bi se zagrejale promrzline. Promrzla područja kože su utrnula i lako mogu da se opeku. Neophodno je obratiti se lekaru.

Opasne promrzline nastaju kada je kompletno meko tkivo smrznuto. Posebno je veliki rizik od smrzavanja tokom dana kada je vetar jak. Koža prestaje da oseća hladnoću, može postati modroplava i pući na najmanji dodir. Odmah se mora zvati hitna pomoć.

Hipotermija

Ako telesna temperatura padne ispod 35 stepeni, vitalne funkcije su ugrožene. Hipotermija je veoma opasna zato što se njeni simptomi pojavljuju postepeno, tako da žrtve hipotermije i njihova okolina ne primete znake sve dok nije kasno.

Zato je važno znati prepoznati znake hipotermije: isprekidan govor, problemi sa hodom, spoticanje, loše rasuđivanje i mentalna konfuzija, gubitak koordinacije ekstremiteta, neobično psihološko stanje, osećaj umora i intenzivne nervoze, progresivni osećaj ukočenosti i napetost mišića i na kraju, gubitak svesti i koma.

Prva pomoć: Obavezno odmah zvati hitnu pomoć.

Skloniti osobu sa hladnoće i vetra. Presvući osobu ukoliko je u mokroj odeći i prekriti je ćebadima. Ako je svesna, dati joj zaslađen, topao, bezalkoholni napitak. Ne koristiti direktnu toplotu, električnu ćebad niti termose. Ne masirati i ne trljati kožu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *