Iskustva šestosatnog radnog dana za negovateljice u Švedskoj

Iskustva šestosatnog radnog dana za negovateljice u Švedskoj
Slika: Radno vreme - serijal članaka o istoriji i novim idejama o radnom vremenu (potražite na Penzinu)

Tokom godinu dana negovateljice u domu za stare u Svartedalensu radile su šest sati dnevno sa platom koju su primale i za osmočasovne radne dane. One su bile deo velikog eksperimenta koji je pokrenula švedska vlada da se vidi da li kraći radni dan povećava produktivnost. Ukratko – da.

Kao što je to bilo i sa drugim kulturološkim promenama na radnom mestu, šestosatni radni dan pokazao se više nego human, piše Blumberg. Ovaj projekat u Švedskoj, nakon prikupljanja i obrade podataka tokom godinu dana ekperimenta, pokazao je da postoje broje druge prednosti.

Radnice u pomenutom domu za stare uzimale su duplo manje bolovanja od radnica iz kontrolne grupe koje su nastavile da rade osam sati, i bilo je skoro tri puta manje verovatno da će tražiti bilo kakvo slobodno vreme tokom dvonedeljnog perioda.

– Ako negovateljice rade svoje puno radno vreme kada su raspoređene na neko mesto, i kada na posao dolaze zdravije, to doprinosi kontinuitetu u ustanovi. To znači ujedno i kvalitet nege. One su bile i oko 20% srećnije i imale više energije na poslu i u slobodno vreme. Zato su uspevale da obave 64% više aktivnosti sa korisnicima doma za stare – pojašnjava jedan od istraživača razlike između šestosatnog i osmosatnog radnog dana.

Zanimljivo je da je sličan ekperiment trajao čak 16 godina, od 1989. do 2005. godine, takođe u domovima za stare ali u jednoj drugoj lokalnoj samoupravi u Švedskoj, ali je prosto napušten bez pravih zaključaka jer nisu dobro postavljeni parametri koji bi dokazali eventualne boljitke.

Naučnici tvrde da je ono što su saznali za proteklih godinu dana istraživanje sa „veoma veoma čistim“ podacima jer je u pitanju vrlo homogena grupa radnika.

Pored ovog doma za stare slični ekperimenti već se dešavaju i u Tojotinom servisu u Geteborgu. Dodatno, jedna marketing agencija u Londonu takođe primenjuje šestosatne radne dane, a jedno istraživanje u BRitaniji pokazalo je da šest od 10 šefova veruje da bi kraći radni dan povećao produktivnost.

Sa druuge strane, postoje problemi sa finansiranjem dodatne radne snage na poslovima koji se moraju obavljati u kontinuitetu. Tako marketing agencija zahvaljujući produktivnosti može da nadomesti kraći radni dan sa istim ljudima, ali dom za stare mora zaposliti nove radnike. Ovde Blumberg vidi glavni razlog zašto tako nešto teže može da zaživi u SAD.

U pomenutom slučaju cena zapošljavanja još 15 negovatelja bila je oko 735.000 dolara. Bar polovina ovog troška bila bi anulirana viškom slobodnih dana i bolovanja koja se dešavaju u osmočasovnoj radnoj nedelji.

Međutim, ko bi merio dobrobit za korisnike doma da žive sa negovateljicama koje su srećnije, energičnije, zdravije i aktivnije? Ko bi platio ovu razliku u kvalitetu?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *