Filantropija doprinosi zaobilaženju demokratije i povećanju nejednakosti

Filantropija doprinosi zaobilaženju demokratije i povećanju nejednakosti
Zid između dva sveta

Uprkos „istinski velikodušnim gestovima“, filantropija doprinosi „zaobilaženju demokratije i povećanju društvene nejednakosti“, rekao je Maksim Fortan, doktorant političkih nauka na Univerzitetu Laval za kanadski časopis Le Devoir, a povodom Samita 2015. o kulturi filantropije koji je održan 10. i 11. novembra 2015. godine u Montrealu.

Fotografija iz teksta: Sao Paolo: Zid između dva sveta

Mada izgleda da filantropija ima određen moralni ugled, „kritička i istorijska analiza filantropije dovodi do znatnog relativiziranja doprinosa filantropije opštem dobru“. Treba, pre svega, razmotriti filantropiju „po pitanju zaobilaženja demokratije i njenog stavljanja u drugi plan.“

Kao primer, Fortan navodi slučaj Nju Orleansa, nakon uragana Katrina 2005. godine. Tada je sprovedena velika filantropska intervencija za obnovu obrazovnog sistema, koju su vodili, između ostalih, i Fondacija Bila i Melinde Gejts, kao i Fondacija porodice Valton, vlasnika trgovinskog lanca Volmart.

Ta filantropska akcija je „dramatično promenila obrazovni sistem te države (Savezne američke države Luizijana), privatizujući ga u velikoj meri i omogućavajući da prevlada model privatnih čarter škola – model za koji su se zalagali veliki američki filantropi. I to sve, skoro bez ikakve javne rasprave…“

Postoji, takođe, i pitanje kontrole društvenih grupa onda kada se pojedine američke države oslanjaju na filantropiju kao na partnera u „izgradnji novog društvenog upravljanja“ i „novog načina pružanja socijalnih usluga“.

Taj trend ne samo da ugrožava autonomiju ovih grupa, već postoji rizik da im oduzme sposobnost predstavljanja kontrateže, odnosno sposobnost predstavljanja nezavisnog subjekta organizovanja i traženja prava. To je suština kritika i strahova koji su izraženi i u peticiji kojom je 360 društvenih grupa tražilo, 2014. godine, prekid partnerstva koje je sklopljeno između Fondacije Lisi i Andre Šanjon i vlade Kvebeka.“

Ali, iznad svega, stoji pitanje „jasne veze između porasta filantropije i porasta društvene nejednakosti. Filantropija, naročito velika filantropija rezervisana za elitu, razvija se tamo gde postoji velika koncentracija bogatstva i kapitala. Ona je daleko od toga da deluje prema logici preraspodele“, ne obraća pažnju na ovu nejednakost, ni na njene izvore.

„Filantropija, takođe, pojačava nejednakost putem nejednakog oporezovanja. Dok su pojedinci iz srednje i radničke klase sve više na udaru povećanja poreza usled krize javnih finansija, dotle filantropi koriste poreske privilegije.“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *