Farmaceutske kuće ulažu u naše lekare, ali ne znamo u koje

Farmaceutske kuće ulažu u naše lekare, ali ne znamo u koje

Svih 17 svetskih farmaceutskih kompanija koje posluju na tržištu Srbije, objavile su na svojim sajtovima koliko su novca 2015. godine „uložile” u zdravstvo Srbije direktnim donacima ustanovama i lekarima. Ipak, desetine naših lekara koji su dobili novac stavilo je veto na objavu svojih imena u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti…

Tako lekari, zaposleni u državnim ustanovama i plaćani (kako-tako) od strane građana, imaju pravo da sakriju podatke o tome sa koliko novca su ih proizvođači lekova sponzorisali. Naravno, tako ostajemo uskraćeni da saznamo i za šta je tačno išla ta donacija.

Ovom temom pozabavila se Olivera Popović iz Politike, koja podseća da se od 2015. godine Srbija prvi put naći među 33 države za koje takve podatke objavljuju godinama, u okviru kampanje za poštovanje kodeksa transparentnosti o saradnji sa zdravstvenim radnicima i ustanovama:

„Primera radi, američka firma MSD prošle godine je sa po 285.000 dinara dva puta finansirala skupove u Privrednoj komori Srbije, Udruženje reumatologa pomogla je sa 600.000 dinara, a za njihov kongres izdvojila više od 3.500.000 dinara. Udruženju pacijenata sa ulceroznim kolitisom i Kronovom bolešću (UKUKS) MSD je donirao 300.000 dinara“ – piše Olivera Popović u Politici.

Ipak, ne zna se kolika je ukupna suma koju je praktično kroz ovakav paralelni sistem finansiranja dobilo srpsko zdravstvo:

„Kompanije su objavile podatke u teško preglednim tabelama, što onemogućava jednostavno sabiranje i sagledavanje ukupnog finansijskog doprinosa. Ali i letimičnim pogledom, jasno je da je reč o milionima evra.“ – piše Politika.

Na primer, farmaceutskoj firmi „Novartis” dozvolu da se objave prenosi sredstava dali su mnogi ugledni lekari, čak i akademici, ali se njih dvadesetak ipak odlučilo da svoju finansijsku vezu sa ovom kompanijom učini nevidljivom za oči javnosti. „Novartis” je na „nevidljive” potrošio 7.561.426 dinara – piše Politika.

Na sajtu Politike, u komentarima na ovu vest, započeta je i zanimljiva diskusija:

Slika: komentari na sajtu Politika povodom priče o sponzorisanju lekara od strane farmaceutskih kuća

Slika: komentari na sajtu Politika povodom priče o sponzorisanju lekara od strane farmaceutskih kuća

Ovu temu na svojoj Fejzbuk stranici komentariše i organizacija Transparentnost Srbije:

Odnos lekara i farmaceuta uočen je kao rizik za korupciju u Strategiji za borbu protiv korupcije 2013. godine. Farmaceutske kuće, naime, sponzorišu učešće lekara na kongresima na kojima često promovišu sopstvene proizvode. Učešće na stručnim skupovima, odnosno bodovi koji se na taj način dobijaju, su, s druge strane, uslov za obnovu lekarske licence, a kotizacije i prateći troškovi u najvećem broju slučajeva bili bi preveliko finansijsko opterećenje za lekare. Očigledno je da postoji sistemski problem, te su Strategija i Akcioni plan za njeno sprovođenje predvideli i sistemsko rešenje – izmeniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima tako da se jasnim i transparentnim pravilima uredi oblast donacija medicinskih aparata, lekova i medicinskih sredstava; odnos sa farmaceutskom industrijom; visina i postupanje sa poklonom; kao i sukob interesa zdravstvenih radnika i saradnika, kao i lica koja obavljaju funkcije (a nemaju status funkcionera u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije). Rok za usvajanje izmena ovih zakona bio je februar 2015.

Javnosti je poznato da je u 2015. godini realizovano samo 19% predviđenih aktivnosti. Izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima su među nerealizovanim aktivnostima. Agencija za borbu protiv korupcije u izveštaju o sprovođenju Strategije i Akcionog plana navodi da ju je Ministarstvo zdravlja izvestilo da su izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti stupile na snagu 29. decembra 2015. godine, ali tim izmenama nisu bile obuhvaćene predviđene mere. Međutim, odmah je formirana nova radna grupa za izradu novih izmena i dopuna ovog zakona, koje bi trebalo da budu usvojene 2016. godine. Ministarstvo je takođe izvestilo da su u 2015. godini izrađeni i Nacrt zakona o lekovima i Nacrt zakona o medicinskim sredstvima, „ali se zbog brojnih primedbi Evropske komisije rad na njima nastaljai i u 2016. godini“. Akcioni plan je predviđao i unapređenje kontrole kvaliteta i sprovođenja programa kontinuiranog stručnog usavršavanja od strane Zdravstvenog saveta. Rok je bio jun 2014. Prema izveštaju Agencije, te aktivnosti nisu sprovedene ni tokom 2014. ni 2015. godine . Na sajtu Zdravstvenog saveta može se pronaći da je to telo u junu 2015. godine uputilo Ministarstvo zdravlja dopis u kome su u prilogu novi „Pravilnik o bližim uslovima za praćenje i procenu kvaliteta izvođenja akreditovanih programa kontiniurane edukacije“ i dokument o „Proceduri praćenja i procene kvaliteta izvođenja akreditovanih progrma kontinuirane edukacije“. Na sajtu Zdravstvenog saveta ne mogu se, međutim, naći podaci, da li je pravilnik usvojen u konačnom obliku i da li je počela njegova primena.

Celu objavu Transparentnost Srbija pogledajte ovde.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *