Ekonomist: Pacijenti Srbije nemaju savremene lekove

Ekonomist: Pacijenti Srbije nemaju savremene lekove

Analitički tim renomiranog londonskog magazina Ekonomist (The Economist Intelligence Unit – EIU), objavio je studiju slučaja o zdravstvenom sistemu Srbije, koja pokazuje da je situacija kritična po više osnova i da je domaćim pacijentima potreban bolji pristup adekvatnim i savremenim lekovima, prenosi Nedeljnik.

Iako imamo najveće izdatke za zdravstvo u regionu izraženo u procentu od BDP-a, nalazimo se među najlošijima u Evropi po pitanju dostupnosti terapija. Pacijenti nemaju pristup adekvatnim i savremenim lekovima, o čemu svedoči podatak da lista lekova gotovo da nije proširena već pet godina, a od 2010. do 2012. godine samo jedan od 139 novih lekova dobio je odobrenje za stavljanje na listu.

Zbog svega navedenog, ishodi lečenja u Srbiji su relativno loši, očekivani životni vek naših građana je za više od pet godina kraći nego u EU, dok je stopa smrtnosti od karcinoma za 50 odsto veća.

„Podaci izneti u Ekonomistovoj studiji potpuno potvrđuju da Srbija mora hitno da unapredi dostupnost savremenih lekova kroz uvođenje sistemskog i transparentnog mehanizma za procenu zdravstvenih tehnologija i donošenje odluka o Listi lekova, na šta već neko vreme ukazuje naša Inicijativa“, izjavila je Gorjana Ajzinberg, članica „Inicijative za inovativni pristup poboljšanju dostupnosti novih lekova u Srbiji“ iz Udruženja pacijenata sa retkim tumorima.

„Veoma je važno da kao država što pre učinimo sve što možemo da prevaziđemo situaciju u kojoj su mnogi pacijenti prepušteni sami sebi kako bi pokušali da obezbede novac za neophodne lekove, dok su drugi prinuđeni da se leče zastarelim terapijama koje im neće doneti izlečenje ili bolji kvalitet života, a sve to znajući da savremeniji, inovativni lek postoji i da je dostupan u većini zemalja našeg okruženja“, dodala je ona.

Studija pod nazivom „Modernizacija zdravstvenog sistema Srbije: Potreba za pouzdanim kompasom za odlučivanje“ pokazuje da je dostupnost inovativnih lekova u Srbiji znatno manja nego u drugim zemljama regiona, budući da 18 odsto ukupnih rashoda RFZO odlazi na ugavnom generičke lekove, kao i da je u periodu 2010-2012. godine Srbija odobrila stavljanje na listu samo jednog od 139 lekova za koje je data dozvola za promet, dok je Bugarska na svoju pozitivnu listu stavila 44 leka, a Hrvatska 27.

Podaci iz 2013. godine predstavljeni u studiji pokazuju da se u Srbiji na lekove troši 85 evra po glavi stanovnika, što je skoro 3,5 puta manje od proseka u Evropskoj uniji, a značajno manje i od okolnih zemalja. U Bugarskoj, na lekove se troši 117 evra po glavi stanovnika, a u Sloveniji 246 evra.

Gorjana Ajzinberg kaže da inovativne terapije za mnoge pacijente znače novu nadu pa čak i život.

„Osobe obolele od retkog tumora, od kog bolujem i ja, žive u stalnom strahu koliko dugo će lečenje biti efikasno s jedinim lekom koji postoji i kada će biti potrebno u terapiju uvesti neki savremeniji lek koji daje bolje rezultate, ali koji nam je, na nesreću, nedostupan jer nije registrovan u Srbiji“, kaže Gorjana Ajzinberg.

„Samo mali broj retkih tumora može se lečiti klasičnom hemioterapijom. Svi ostali jedino se mogu lečiti modernim lekovima od kojih gotovo ni jedan nije registrovan u Srbiji. Osim biološke terapije somatostatinskim analozima i interferonom, koji se za lečenje ovih tumora koriste preko 20 godina, u Srbiji za ovu indikaciju nema registrovanih drugih lekova iz domena biološke terapije. To je poražavajuca činjenica. Žarko bih želela da nadležni u Ministarstvu zdravlja RS i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje razumeju prednosti PVA sistema, prihvate ga i prime kao sistemsko rešenje pri odlucivanju o stavljanju lekova na pozitivnu listu. Tu vidim realnu mogućnost da i nama sa retkim tumorima savremeni lekovi budu dostupniji.“

Preporučujemo:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *