Dušanka (Beograd): Moja poseta Tokiju

Dušanka (Beograd): Moja poseta Tokiju

Pesma sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna pesma“.

Avionskim mirnim letom,
Sleteli smo na Naritu,
Modernim džambo džetom,
U prestonicu ponositu.

Tokio je grad velikan,
Iz vazduha ko na dlanu.
Kockicama ispresecan,
Po merama i po planu.

Neke čudne tamne kocke,
Bile su nam zagonetka.
Pirinčana to su polja,
Bunila nas od početka.

Ambasada i osoblje,
Dočeka nas na nivou.
Hotel Tobu, ništa bolje,
Za sredinu sasvim novu.

Majsko jutro budi, zove,
Da se vreme upotrebi.
Na lepote zemlje ove,
To se želi, kako ne bi.

Celog dana u pokretu,
Želeli smo da vidimo.
Ovu zemlju divnu, svetu,
Lepotama da divimo.

Sve ulice, trgovine,
Spomenici i trgovi.
Istorijske građevine,
Verovanja i mitovi.

Akihabara, Ginza i Carska palata,
Hramovi, mostovi i podvožnjaci.
Ulice često i na dva sprata,
Naroda puno, a svi Japanci.

Sve je čisto, lepo i belo,
Ulice i zgrade sa puno sveta.
Šeta se narod posve veselo,
Niko nikome tu ne smeta.

Svi se stalno smeškaju,
Rukama se ne pozdravljaju.
Samo se duboko klanjaju,
I tako u hodu zabavljaju.

Ceo Tokio sa mnoštvom ljudi,
Kola, ulica i podvožnjaka,
Savršen red i tišina čudi,
Kod toliko automobila i pešaka.

Ovakva slika grada Tokija,
Stvara utisak mravinjaka.
Mirnog i tihog, što svakom prija,
Takva ocena skoro je svaka.

Tokijom se vozi levom stranom,
Što je za nas bilo novo.
Oni se ponose tom našom manom,
Teško je bilo shvatiti ovo.

Sredinom maja, na Dan mladih,
Krećemo na izlet, svi veseli.
Uz pomoć Japanaca, vrlo radnih,
Vidimo tačku koja se beli.

Od Tokija nedaleko,
Na planinu Fidži krasnu.
Ni sanjao ne bi neko,
Panoramu tako jasnu.

Krenuli smo autobusom,
S mešovitom grupom ljudi.
Sve moderno i s ukusom,
Što lepotu svima nudi.

Sa nama je stjuardesa,
Divne pesme i muzika.
Sve veselo do nebesa,
Prava šansa i prilika.

U podnožju lepotice,
Fidži snegom pokrivene.
Pravi ponos za Japance
Kao i nas zadivljene.

Sve zeleno, procvetalo,
Maj raskošno zavladao.
Snegom Fidži ukrasio,
Pravi raskoš zarudio.

Srbin bodokaratista,
Zalutao na te strane.
Domaćin je svih turista,
Pravi čovek s naše grane.

Posle ručka i odmora,
U šetnju smo šumom pošli.
Po japanskom to se mora,
Da bi kući sveži došli.

Obišli smo brdo Ginis,
Sa ružama procvetalim.
Koje pruža divan miris,
Sred borova olistalih.

To je slika grada,
I njegove okoline.
Gde lepota opšta vlada,
Od skladnosti i miline.

Dušanka Pašajlić, Beograd


Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *