Dugotrajna zaštita starijih – manjkav sistem koji mora da se menja širom sveta

Dugotrajna zaštita starijih – manjkav sistem koji mora da se menja širom sveta

Prema istraživanju Međunarodne organizacije rada, u današnje vreme nedostaje 13,6 miliona socijalnih radnika širom sveta, te je, za više od 70% starijih osoba na planeti, nemoguće obezbediti kvalitetnu socijalnu zaštitu.

Fotografija iz teksta: Venuti u samoći

Više od 70% svetske populacije starijih od 65 godina, tj. 300 miliona ljudi, nema pristup dugotrajnoj zaštiti starijih, a ona im je hitno potrebna, piše u saopštenju Međunarodne organizacije rada (MOR).

U Africi, gde nedostaje milion i po radnika u okviru sistema dugotrajne zaštite starijih, više od 90% starijih ljudi ne koristi usluge dugotrajne zaštite koje su im neophodne. Međutim, ispostavlja se da najveći broj stručnjaka u dugotrajnoj zaštiti starijih nedostaje u Aziji i na Pacifiku – 8,2 miliona. To znači da dve trećine (65%) starije populacije ovog dela sveta nema pristup dugotrajnoj zaštiti.

Kako u MOR tačno primećuju, „popunjavanje ove praznine značilo bi otvaranje velikog broja radnih mesta“.

„Suočeni smo sa ovim nedostacima iako staranje – tj. do 80% dugotrajne nege starih, obezbeđuju žene iz porodice starije osobe koje za to nisu plaćene. Njihov broj daleko prevazilazi broj socijalnih radnika koji zvanično rade u sistemu dugotrajne zaštite starijih u svim zemljama sveta“, objašnjava Ksenija Šnajl-Adlung, koordinator zdravstvene politike Međunarodne organizacije rada i autorka istraživanja.

Prema podacima MOR, samo 5,6% svetskog stanovništva živi u državama u kojima je svim građanima zagarantovano pravo na dugotrajnu zaštitu u starosti. Sa druge strane, 48% svetske populacije nije zaštićeno nacionalnim zakonima o dugotrajnoj zaštiti starijih zbog strogih pravila kojima je najsiromašnijima ograničen pristup ovim uslugama. Zato su mnoge osobe starije od 65 godina prinuđene da iz svog džepa plaćaju ove vrste usluga.

„Ova žalosna situacija izkazuje se veoma niskim nivoom izdvajanja država za dugotrajnu zaštitu starijih koja, u proseku, kada se posmatra ceo svet, iznosi manje od 1% BDP. Najniža stopa izdvajanja je u Africi, gde većina zemalja izdvaja 0% svog BDP-a za dugotrajnu zaštitu starijih“, rekla je Ksenija Šajl-Adlung.

Ne iznenađuje da su „najvelikodušnije“ zemlje – evropske, ali ni države EU ne izdvajaju više od, u proseku 2% BDP-a za dugotrajnu zaštitu starijih. Srbija, prema podacima Eurostata, izdvaja oko 0,4%.

Posledice višegodišnjeg nedovoljnog ulaganja u sistem dugotrajne zaštite starijih jesu zanemarivanje osnovnih potreba starijih osoba i eksploatacija neplaćenog rada žena članova porodice. Ispravljanjem ovih nedostataka i obezbeđivanjem opšteg prava na usluge dugotrajne zaštite bilo bi omogućeno poštovanje prava i dostojanstva starijih osoba, kao i staratelja i bilo bi otvoreno više miliona radnih mesta“, rekla je Izabel Ortiz, direktorka Odeljenja za socijalnu zaštitu Međunarodne organizacije rada.

Autori istraživanja zato preporučuju da se usluge dugotrajne zaštite starijih stave na vrh političkih prioriteta u svim zemljama:

  • garantovanjem opšteg prava na usluge dugotrajne zaštite starijih koje je zasnovano na osnovnim principima nacionalnih platformi socijalne zaštite
  • finansiranjem preko nacionalnih sistema socijalne zaštite ili putem poreza i smanjivanjem finansijskog opterećenja pojedinaca
  • povećanjem broja radne snage u sistemu dugotrajne zaštite starijih kako bi kvalitetne usluge bile dostupne svima kojima su neophodne, čime se istovremeno stvaraju i nova radna mesta koja su više nego potrebna.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *