Dobrivoje (Valjevo): Biseri sa Puta prijateljstva – Prijatelji iz grčke luke Igumenica

Dobrivoje (Valjevo): Biseri sa Puta prijateljstva – Prijatelji iz grčke luke Igumenica

Priča sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja priča o putovanju u inostranstvo“.

Fotografija: Nikoleta Pantazi, „Gaios“

Ovogodišnji Put prijateljstva beše se dobrano zahuktao. Nakon obilaska manastira Mileševa, pa prelepog druženja sa našim kolegama iz bratske Crne Gore, put nas odvede na još jedno sveto mesto – manastir Ostrog, gde smo se zaista duhovno okrepili, osnažili i pripremili se za nastavak poprilično dugog puta po Albaniji…

I to putešestvije u trajanju od tri-četiri dana bilo je ispunjeno sa puno novih saznanja i prijatnih trenutaka, što je u krajnjem, svima nama izbilo iz misli sijaset predrasuda sa kojima smo kročili na teritoriju ove države…

Putujući tako dalje, imali smo u mislima nekakav osećaj čežnje, da što pre stignemo na tlo nama prijateljske Grčke, da upoznamo taj narod, i da se na licu mesta uverimo u njihovu gostoprimljivost…

Konačno, stižemo u morsku luku Igumenica, na obali Jonskog mora, odakle treba da se trajektom prebacimo na ostrvo Krf…

Vodič puta nam reče da do polaska trajekta imamo oko 45 minuta slobodnog vremena, pa se odmah bacismo na razgledanje luke, usput merkajući kafanicu, u kojoj ćemo drmnuti koje pivce, ne bi li se malo osvežili, i ohrabrili za plovidbu trajektom, videvši da je more dobrano uzburkano…

Kako rešismo, tako i uradismo. Uđosmo u jednu simpatičnu kafanicu (tik pored ukrcnog mesta za trajekte), moj cimer sa putovanja Milan i ja.

Odmah, sa ulaznih vrata (praveći se važan, jer sam pred ovo putovanje naučio par osnovnih rečenica grčkog jezika), obratih se konobaru (vlasniku kafanice) koji je upravo nešto radio za šankom:

– Kalimera! (Dobar dan!)
– Kalimera, odgovori ljubazno konobar.

Da dalje ne bude zabune, dadoh konobaru do znanja:
– Mi, Serbo!
– Serbo?

Kad to ču ovaj simpatični Grk, momentalno prekinu ono što je radio, iziđe iz šanka, priđe mi, i poče me grliti, a to učini i sa Milanom, na naše veliko iznenađenje! Sve je to bilo propraćeno bujicom reči na grčkom, a po izrazu njegovog lica, shvatili smo da je oduševljen što smo mi Srbi, iz Srbije, i zaželeo nam je dobrodošlicu u njegovu zemlju, Grčku!

Njegovo oduševljenje je kulminiralo kad je čuo moj dalji nastup na nešto slabijem engleskom jeziku:
– Aj em, lajt kolonelo, maj frend, kolonelo! Veterani! Gou, Vido…
– O, jes, bravo Serbo! Bjutiful!

Dalja konverzacija odvijala se – svako na svom jeziku, ali smo se dobro razumeli, i bogami, ispričali se, kao da se znamo sto godina…

E, kad je stiglo bir, sve je lakše išlo…

U neko doba, upade u kafić i naš sekretar i vođa puta Paja, te kolege Vučković, Marković i Zarić sa suprugom Milkom, i proširi se prijateljska atmosfera…

Pošto nam je slobodno vreme bilo pri kraju, dadosmo do znanja ovom Grku – novopečenom prijatelju, da moramo poći, pa kakav je red u takvim situacijama, pade tu i zajednički snimak, a onda nas Grk zamoli, da sačekamo jedan časak, da bi pozvao svog sina da se svi zajedno fotografišemo, što smo i učinili.

Na kraju ovog iznenadnog susreta u Igumenici, razmenismo i brojeve telefona, a naš novi prijatelj reče da se zove Doroteos.

Pre izlaska iz kafića, pitah Doroteosa, koliko smo dužni za piće, on samo odmahnu rukom i reče:
– Za Serbo nista ne kosta!

Rastasmo se u čvrstom bratskom zagrljaju sa Doroteosom i njegovim sinom, i izljubismo se, onako srpski, tri puta.

Dok smo užurbano hitali ka trajektu, naši prijatelji su stajali na vratima svog kafića, i mahali nam za srećan put…
I dok je trajekt sekao visoke talase Jonskoga mora, grabeći ka legendarnom Krfu, hladni vetrovi sa grčkih planina pevali su najlepšu pesmu o još jednom velikom prijateljstvu između Srba i Grka, rođenom na Putu prijateljstva…

Dobrivoje Stanojević, Valjevo


Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“

6 komentara

  • MOLIM REDAKCIJU PORTALA PENZIN, DA ISPRAVI GRESKU U PREZIMENU
    AUTORA OVE PRICE.

    Umesto Stojanovic, treba da stoji: Stanojevic.
    Ako nije moguce ispraviti gresku, molim da ODMAH
    skinete pricu sa Portala Penzin.
    Hvala, i pozdrav.
    Dobrivoje Stanojevic, Valjevo

    Odgovori
    • Poštovani,
      Promenili smo prezime: piše Stanojević. Greška nije namerna. Ako želite, možemo skinuti priču sa portala Penzin.
      Pozdrav.

      Odgovori
      • Najlepse hvala na ispravci. Znam da nije namerno ucinjena greska.
        Svakako, bilo bi besmisleno da ostane sa greskom.
        Eee, sad moram da castim prijatelje za objavu.
        Znaci, NE SKIDAJTE PRICU.
        Jos jednom hvala na objavi.
        Srdacan pozdrav!

        Odgovori
        • Poštovani g. Stanojeviću,
          Priča će ostati na Penzinu dok Penzina bude bilo. Možete kopirati link ka njoj kako biste je uvek lako našli, a možete i u pretragu (u gornjem levom uglu, ispod logoa Penzina) ukucati naziv priče ili Vaše ime kada je budete tražili.
          Srdačan pozdrav!

          Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *