Da život bude ljubav

Da život bude ljubav

Život, da život bude ljubav samo – da ljudi budu zdravi kao šume – kao paprat bujna da se raskrupnjamo – da čovek ljubav kao hleb razume…

Fotografija: Elika Hunt

 

Život, da život bude ljubav samo,

da ljudi budu zdravi kao šume,

kao paprat bujna da se raskrupnjamo,

da čovek ljubav kao hleb razume

i da nas bude u semenju buni

sve više takvih sa čovečnom reči

i srca spremnog kap po kap da kruni

na ranu druga, da rana zaleči.

Da sutra ne bude kljastih ni bogalja,

ni ovog krkljanca, ni novoga rata,

da više ne bude gladnih majki švalja

i ubogih pralja, i dečice jata

koja po drumu hleba prose,

ratnike-slepce koja vode,

i da sve noge grube i bose

budu ko noge u gospode.

Da kad hleb kažeš, ne vidiš oči

iskolačene do besvesti,

kad život kažeš, da vidiš žene,

sve zdrave žene, bez bojazni da u utrobi nose guju,

da će im ostati dlanovi prazni

kad neko opet strese oluju,

da ne lepršaju pred tvojim vidom,

kad kažeš majke, marame vrane

kad kažeš čovek, da te gane

kriv bez krivice za tvrdim zidom,

kad čovek kažeš, o kad kažeš,

da teče vedro toplog mleka,

ljubavi tople, najbolje straže

i najljudskije za čoveka…

Mira Alečković (1972)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *