Božidar (Beograd): Olimpijada

Božidar (Beograd): Olimpijada

Priča sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna priča iz Srbije“.

Godine 776. pre nove ere, prve olimpijske igre održane su u Grčkoj, uz boga Zevsa i ostale grčke bogove u Elidi. Od tada, pa do današnjih dana, održavaju se svake četvrte godine (osim za vreme ratova). To je istorija i predanje. E, možda baš inspirisani duhom helenskog olimpizma, „vremešne“ osobe, tj. mi, ljudi „trećeg životnog doba“, imamo olimpijadu sporta, zdravlja i kulture, kao izazov i šansu, da mobilišemo sve svoje snage, umeće i iskustva, sa svojim vršnjacima „izađemo“ iz marginalizacije i anonimnosti.

Tako je sve počelo… Olimpijada trećeg životnog doba (naša olimpijada), što znači: kultura, umešnost življenja u starosti. To je i Vlada Srbije (odlukom) usvojila. Na Olimpijadi su zastupljene razne sportske aktivnosti i rekreacije. Ali, Olimpijada je uvrstila u svoj program i književno stvaralaštvo (roman, pesma, priča, zapis, satira) da budu objavljivani. Zastupljena je umetnost slikarstva i vajarstvo. Književni klub opštine Vrnjačka banja nosi naziv: „Dr Vladeta Vukotić“…

A samo putovanje, reklo bi se – obično… Možda, ali nije (barem meni) jer, vest da sam pozvan na Olimpijadu trećeg životnog doba u meni je izazvala posebne emocije. Druženje, u toku putovanja, bilo je zanimljivo. Društvo veselo, zabavno „dolično“ našim godinama. Pogotovu što su tu bili i oni za sportske aktivnosti. Ali u meni izaziva posebno osećanje gledanje kroz prozor autobusa krajolika naše divne, najdraže Srbijice mile.

Međutim, desilo se nešto, nešto – čudno… Zadremao sam. Valjda od uzbuđenja. Odjednom – graja, galama, ja u autobusu! Stigli smo! Vrnjačka banja. Hotel „Breza“. Smeštaj odličan. Dogovor o planu aktivnosti. I tako, ja sam, za ono nekoliko dana, upoznao eminentne, poznate linosti. Za vreme posebnih sastanaka, sa njima i meni je bila posebna čast kada sam čitao stihove iz svoje knjige poezije. Ne bih izdvajao, ali ću ipak spomenuti jedno izuzetno, (barem meni ) ime: dr Svetolik Milekić.

I tako, nakon svega doživljenog i proživljenog ostaje u riznici uspomena, pamćenja i sećanja za nezaborav.

Pa, drage moje i dragi moji, u tzv. trećem životnom dobu – Živeli i zdravi bili…

Božidar Tasić
76 godina, Beograd


Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *