Beogradski penzioneri kreću u akciju – tribine u toku marta i veliki skup u aprilu

Beogradski penzioneri kreću u akciju – tribine u toku marta i veliki skup u aprilu
Obraćanje Mihajla Radovića (foto: Mašina.rs)

Udruženje sindikata penzionera Srbije za Grad Beograd održalo je, 29. februara 2016. godine, Prvu redovnu Skupštinu. Podnet je izveštaj o radu USPS za Grad Beograd tokom prethodne godine i najavljeno burno proleće 2016. Penzioneri su rešeni da povrate dostojanstvo građanima trećeg doba. Prenosimo govor predsednika USPS za Grad Beograd, g. Mihajla Miše Radovića…

Fotografija Mihajla Radovića sa protesta penzionera aprila 2015. godine
(foto: Portal Masina.rs)

Napomena: Govor prenosimo uz dozvolu autora.

Kada smo osnovani, pre nepune tri godine, kao organizacija koja treba da zaštiti materijalni i socijalni položaj penzionera i starijih lica, nismo ni slutili da ćemo naše članstvo najžešće morati da zaštitimo od PUPS-a i Saveza penzionera Srbije i njihove interesne i udvoričke politike prema vladajućem sistemu.

Od osnivanja, za nepunu godinu i po dana, primljeni smo u Evropsku federaciju penzionera i starijih lica (FERPA), koja u ovom trenutku štiti i zastupa 70 miliona penzionera, jer su prepoznali našu demokratsku i na zakonu zasnovanu borbu za koju su nam odali posebne pohvale na skupštini koja je održana od 9. do 12. septembra 2015. godine u Budimpešti, a našeg predsednika jednoglasno izabrali u izvršni odbor Evropske federacije penzionera i starijih lica.

Prilikom predizborne kampanje, na poslednjim parlamentarnim izborima, sadašnji predsednik Vlade, prethodno potpredsednik iste te vlade, rekao je na velikom skupu penzionera u Zemunu, u Hali Pinki, da će penzioneri biti poslednji kojima će se dirati penzije, nego će se u teškim reformama odmah raditi na: reformisanju javnog sektora, uređenju i uspostavljanju vladavine prava, uređenju zakona o javnim nabavkama, ukidanju nepotrebnih agencija, da će smanjiti ili iskoreniti korupciju, da će ukinuti crno tržište, da će povećati zaposlenost u Srbiji, da će ukinuti tajkunsku i stranačku privatizaciju, da će pokrenuti kapitalne investicije sa strateškim partnerima i, da ne nabrajam, trajalo bi jako dugo.

Teške reforme su pretpostavljale, pre svega u oblastima koje su napomenute u ekspozeu, uvođenje reda u državi, a doživeli smo totalno devastiranje ekonomskog i pravnog sistema u državi. Sve ovo ličilo je i liči na veliku pozorišnu predstavu kroz prevare i medijske manipulacije. O tome da teške reforme daju dobre rezultate i da zato imamo zvaničnu ocenu Svetske banke i podršku MMF-a koji, uzgred budi rečeno, brani interese stranih, uglavnom zapadnih, poverilaca, o tome koliko su dobre i delotvorne, govori količina novca u našim novčanicima. Koliko smo u mogućnosti da pomognemo našim nezaposlenim sinovima, snajkama i unucima. I ćerkama.

U potpunom siromaštvu živi, prema stranim izvorima, krajem 2013. godine, 628.000 ljudi, a sasvim blizu siromaštva je, prema istim izvorima, 24,6 % stanovništva ili milion i osam stotina hiljada ljudi ili birača. Zamislite u kakvoj smo sad situaciji posle uvođenja „teških reformi“ i da li su ovi ljudi i njihove porodice krive za pogrešno vođenje ekonomske i socijalne politike.

Reforme idu u pravcu socijalnog i ekonomskog beznađa i sunovrata. Privreda je u dubokoj ekonomskoj krizi, banke takođe, pa i nereformisana javna preduzeća koja vlast svojim nečinjenjem više brani nego što ih reformiše ili popravlja. Sve je na prodaju, a penzije su, unazad 15 godina, realno pale za najmanje 25%. MMF ne zanima kako živi narod u Srbiji. Njihova politika je zaštita poverilaca sa Zapada. Pa po cenu velikog smanjenja penzija i plata i sve većeg fiskalnih i parafiskalnih zahvatanja jer neoliberalnizam uzima svoj danak.

A šta je moglo da se Vlada bavila poslovima iz njene nadležnosti kada je unutrašnja politika u pitanju? Pre svega, ukidanje subvencija stranim ulagačima, uštedelo bi preko 300.000 evra i ne bi se ništa izgubilo kontrolisanim subvencijama domaćim, posrnulim preduzećima sa menadžmentom koji je stručan i dokazan. Uvođenje reda, a ne nastavak pljačke sa stranim investitorima koji penzioneri i zaposleni u tzv. društvenim delatnostima finansiraju kroz nezakonitu „štednju“.

  • Da su konzistentno oporezovali imovinu tajkuna, obezbedili bi preko 200 miliona evra.
  • Da je sprečena pljačka preko PDV-a, uštedelo bi se preko 1,5 milijardi evra.
  • Da su na vreme reformisana javna preduzeća: EPS, Srbijagas, Telekom, Železnica, uštede bi bile preko dve milijarde evra.
  • Da su obuzdali trgovinu akciznom robom na crno ostvarilo bi se nekih novih 400 miliona evra.
    (Sve govorim godišnje, naravno.)
  • Da je sankcionisan i smanjen broj radnika na crno, punio bi se Fond PIO, a zapošljavanje oko 700.000 radnika na crno bi se uvelo u legalne tokove.

I mogao bih nabrajati još argumenata, ali od toga nemamo rezultat nego stvaranje još većeg neraspoloženja i nezadovoljstva. Nekompetentnost, posvećenost ove vlade ciljevima Svetske banke i MMF-a, prelaze sve granice navodne patriotske borbe za bolje sutra.

Obećanje boljeg sutra od 2020. do 2025. godine, za penzionere koji ne znaju kako će i da li će preživeti ovu godinu je krajnje licemerno i maliciozno.

Posebno je licemerno sve češće obraćanje premijera koji se neprekidno zahvaljuje penzionerima na podršci zbog otimanja penzija bez pitanja i sasvim drugačijih nagoveštaja koje je imao pre izbora.

Šta preduzeti u uslovima još neraspisanih parlamentarnih izbora u našem društvu?

  • Nastaviti sa tribinama, objašnjavati položaj penzionera i starijih lica.
  • Objašnjavati detalje protivustavne i protivzakonite aktivnosti režima.
  • Vršiti pritisak na Upravni i Ustavni sud da donesu svoje meritorne odluke jer nas to sprečava da napravimo pritužbu za Strazbur.
  • Argumentovano iznositi podatke o neodrživosti neoliberalnog sistema.
  • Javno prikazati političke i ekonomske promašaje, zalagati se za legalnu i legitimnu, iznad svega demokratsku državu koja mora imati kritički odnos prema prošlosti, ali i konstruktivni odnos prema budućnosti.
  • Prvo zahtevati da se ponište svi zakoni i uredbe koji derogiraju sistemske zakone i uvode haos i pravnu i ustavnu nesigurnost.

Moramo insistirati na izradi naše imovinske karte kako bi se dugoročno vodila odgovorna socijalna politika i sa njom garantovao minimum životnog standarda za građane Srbije. Da se državljanima Republike Srbije omogući pravo na rad, a ne da zajedno sa našom decom budu terani iz naše zemlje. Neka svi koji to zagovaraju oteraju iz ove zemlje svoje rođake, svoju decu ako su još u zemlji.

Želimo da svim građanima obezbedimo pravo na rad, kao i penzijsko i zdravstveno osiguranje, da građanima Srbije vratimo čast, dostojanstvo i ravnopravnost koji su u prethodnim decenijama uništeni. Da kroz novu inicijativu Ustavnom sudu o Zakonu o privremenom načinu isplate penzija da ocene ustavnost iste tražimo da se penzije vrate na nivo utvrđen pravosnažnim rešenjem za više od 700.000 penzionera, kao i da se u istom postupku u okviru zakona PIO vrati redovno usklađivanje penzija.

Da se Udruženje sindikata penzionera Srbije uključi u izradu novog zakona PIO, kao i da budu prisutni u Upravnim i nadzornim odborima istog fonda. Da se zakonom uredi potpuno besplatna zdravstvena zaštita i besplatni lekovi za penzionere koji imaju penzije manje od 25.000 dinara.

Za vas su možda, neeksluzivni podaci da je potraščka korpa za četvoročlanu porodicu cirka 65.000. Da je minimalna potrošačka korpa, a to znaju svi sindikalci, 30-35.000. Da je prosečna penzija za prošlu godinu – 23.700 dinara.

Pitaju nas: Kako vi to živite? Ja ne znam odgovor na to pitanje. Verujte mi i ne znam dokle će ovaj narod da trpi ovakve represije (Ne živimo, umiremo – prokomentarisano je iz sale).

Mi imamo situaciju da je prosečna zarada u Srbiji u decembru mesecu – 51.000 dinara, mada je, po pravilu, u odnosu na prošlu godinu, to negde 13% više. Znači, kad kažem prošlu mislim na 2014. godinu. Čitava ova situacija i ovaj stepen siromaštva koji je prisutan, ukazuje na to da je došlo protekle godine u odnosu na isti period prethodne godine, po zvaničnim podacima više od 26% umrlih penzionera i starijih lica. Znači, jedna četvrtina i nešto više, mada sumnjamo da je nešto više, jer nemamo zvanične podatke. Fond PIO se izgleda uplašio da napravi analizu svega ovoga.

Ono što je crno u čitavoj situaciji, da je sve veći broj ljudi koji su stariji od 65 godina koji vrše samoubistvo. I to je, otprilike, ambijent u kome mi sada živimo i pokušavamo da dozovemo pameti i naše vlade i naše političare i ljude koji u ovom trenutku vode ovu državu. Naravno, pokušavamo da dozovemo pameti i naše birače. I pokušavamo da im stavimo do znanja da na kraju se ispostavi da su oni isključivi krivci zbog čega sami umiru i žive u ovakvim okolnostima jer njihova olovka izgleda nije pisala dobro.

Zbog toga, Sindikat penzionera Srbije je poslao svim strankama, parlamentarnim i vanparlamentarnim, nekoliko naših pitanja, značajnih pitanja, na koja su trebali da daju odgovor. I moram da kažem da je jedini odgovor, potpuno prihvatio sve, uradio g. Janko Veselinović koji je inače i predstavio jedan naš zahtev u Skupštini Srbije oko toga kako su trošene pare PIO fonda jer nas to praktično najviše interesuje.

Moram samo da vam kažem da budete obavešteni, da je predsednik Vlade, brže-bolje, napisao Maji Gojković da o tome ne treba raspravljati jer postoje nadzorne komisije koje kontrolišu rad PIO fonda.

Hoću da vam kažem sledeću stvar: planiramo da do kraja ovog perioda, održimo nekoliko tribina na kojima ćemo jasno reći ljudima dokle nas je dovela ova vlast i da ih zamolimo da ne dozvole toj vlasti da nas odvede još dalje.

Ja mislim da više nemamo ni kud da idemo, mada se uvek prevarim. Može uvek gore, to smo već naučili. Čitava ova priča je svedena na to da što više, u neposrednim kontaktima sa našim ljudima, pokušamo da objasnimo na bazi argumentacije.

Ovde više nema političkih, političko sindikalnih govora, ovde sada govorimo samo argumentima i isključivo argumentima, sa procenama određenih situacija odnosno sa situacijom koju ćemo imati kao pravi i osnovni argument. Zato ćemo, u martu mesecu, prvo na opštini Stari grad, a onda idemo i po drugim opštinama, organizovati tribine na kojima ćemo davati odgovore na pitanja.


Zakazane tribine USPS:

  • petak, 11. mart – Stari grad
  • sreda, 16. mart – Vračar
  • sreda, 30. mart – Savski venac

Portal Penzin će objaviti preciznije informacije o već zakazanim i obavestiti svoje čitaoce o novozakazanim tribinama čim budemo dobili informacije.

U četvrtak, 10. marta, od 16 do 18h, ispred prodavnice Lilly u Požeškoj ulici na Banovom brdu, USPS Čukarice imaće svoj štand na kome će odgovarati na pitanja sugrađana.

Za sredu, 6. aprila 2016. godine, Udruženje sindikata penzionera Srbije zakazalo je veliki skup na kome će biti i predstavnici FERPA i sindikata penzionera iz drugih država Evrope.

2 komentara

  • Konačno je USPS krenuo u pravu akciju, da objasni penzionerima istinu, da ih političke partije i dalje ne lažu praznim obećanjima pred izbore. Verujem da će imati i medijsku podršku veću nego što imaju vojni penzioneri. Ili će i njima biti zabranjen pristup medijima?

    Odgovori
  • Najzad prava stvar.Da neko otvori oci ovom narodu a pogotovo penzionerima.Poznajem mnoge koji su na ivici egzistencije a u Vucica gledaju kao u boga.Nama ipak nesto fali.Nadam se da ce sto vise njih progledati.Da li se planiraju slicne manifestacije i u Novom Sadu?Puno uspeha

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *