Banke ukidaju i kamate na neoročenu deviznu štednju

Banke ukidaju i kamate na neoročenu deviznu štednju

Jedna od najvećih banaka u Srbiji ukinula je kamatu na neoročenu deviznu štednju, a njen primer uskoro će početi da slede i druge banke. Ipak, ukupna štednja u bankama raste, piše Suzana Lakić za Blic a Penzin prenosi ovaj tekst u celosti.

– Na deviznom računu imam 3.000 evra. Novac nisam oročavala iz straha da će mi zatrebati tako da sam dobijala kamatu od 0,3 odsto godišnje. Jeste malo, desetak evra godišnje, ali sada nemam ni to. U banci su mi nezvanično objasnili da je i takva minimalna kamata za njih veliki trošak u vreme krize s obzirom na značajnu štednju koju su joj poverili građani – kaže klijentkinja jedne banke.

Kamatne stope na štednju na nivou čitavog bankarskog sektora padaju već nekoliko godina zbog smanjenja ključnih referentnih stopa Evropske centralne banke, kao i obaranja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije. Prateći ovaj trend, banke su prvo na nulu svele kamate po tekućim računima, a sada i kamate na neoročenu štednju.

Kamate na oročena sredstva u evrima takođe su na minimalnom nivou. One se u bankama na štednju u evrima kreću oko 0,7 odsto godišnje u proseku, sa početkom tek od 0,1 odsto godišnje.

To na ušteđevinu od 5.000 evra, sa uračunatim porezom od 15 odsto na dobit, donosi zaradu od svega 4,25 evra godišnje. Dinarska štednja istovremeno je isplativija, prednost je u većoj kamatnoj stopi koja iznosi oko šest odsto godišnje, ali i u neoporezivanju ostvarene kamate odnosno dobiti.

Krajem oktobra 2010. kamate na dinare išle su čak do 18 odsto, a na štednju u evrima i do osam odsto za iznose oročene na godinu dana, a bankari su bili i više nego spremni da pregovaraju sa svakim klijentom ponaosob i ponude čak i bolje uslove od zvaničnih.

S druge strene, zvanični podaci pokazuju da Srbi, ipak, sve više novca ostavljaju u bankama.

Prema podacima Narodne banke Srbije ukupna štednja građana u bankama u maju skočila je za 14 milijardi dinara u odnosu na april, odnosno za oko 116,6 miliona evra.

Građani su na dinarskim računima imali ukupno 47,2 milijarde dinara, dok su na deviznim ostavili štednju od oko 8,4 milijarde evra.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Hasan Hanić kaže za “Blic” da povećanje štednje u maju od dva do tri procenta nije toliko značajno da bi se mogao tražiti razlog:

– Verovatno su u pitanju prolazne oscilacije, što znači da ne postoji jedan značajan faktor koji je uticao na rast štednje. Moguće je da su akcionari nekolicine kompanija raspodelili dobit pa su dobijeni novac dali na štednju. To se obično događa u ovom periodu – ocenio je Hanić.

Problemi kredite u „švajcarcima“

Zbog negativnih kamatnih stopa poreske vlasti švajcarskog kantona Cug ukinule su povlastice za rano plaćanje poreza i zamolili građane da što je više moguće odlože plaćanje svojih poreskih obaveza.

Negativne stope znače da onaj koji položi novac u banku mora da banci plati kamatu, pa kanton Cug ne želi da akumulira gotovinu. Cug će na taj način uštedeti 2,3 miliona evra godišnje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *