Autonomija: Zapošljavanje starijih u Srbiji – predrasude i izbegavanje zakona (2)

Autonomija: Zapošljavanje starijih u Srbiji – predrasude i izbegavanje zakona (2)

Da li je dobro rešenje model anonimnog zapošljavanja: dva odvojena formulara se šalju – jedan sa kvalifikacijama, drugi sa ličnim podacima? Formulare vezuje jedna šifra. Tek kada se odluči za kandidata, poslodavac proverava lične podatke.

Diskriminisani ne smeju da ćute i trpe

Podnošenje žalbe organu zaduženom da štiti prava svih građana završava se preporukom poslodavcu da „vodi računa“ šta radi, što je uočljivo iz odluka objavljenih na portalu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Ne postoje izričiti kazneni institucionalni potezi koji će naterati poslodavca da se ponaša u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, što navodi da se slučajevi često prebacuju na sudstvo – ukoliko se diskriminisana osoba ohrabri na to.

Danica Todorov, pokrajinski ombudsman, kaže da nije lako poručiti diskriminisanoj osobi da zanemari strah i prijavi slučaj, ali je to svakako početak na kojem se mora raditi.

„Mi imamo mere i donekle dobar zakonski okvir, ali ljudi moraju da se osnaže. Treba menjati lične pozicije i opštu sliku, ne dozvoliti sebi da bolujemo jer neko misli da zbog godina nismo odgovarajuća osoba za neki posao. Ne smemo dozvoliti poslodavcima da svrstavaju ljude po korisnim ili beskorisnim kategorijama„, zaključuje Todorov.

Međutim, dvoje diskriminisanih Novosađana, Predrag i Selena (vidi prvi deo teksta), ipak neće prijavljivati svoje slučajeve nadležnim telima zbog, kako kažu, neverice da će ih prolongirani postupci i dodatni stres dovesti do pravde.

Rešenje je nemački model?

Diskriminacija radnika na tržištu rada nije ograničena samo na manje razvijene zemlje, kao što je Srbija. Problemi se javljaju i na Zapadu.

Studije o diskriminaciji na tržištu rada u Nemačkoj, na primer, pokazuju da građani sa arapskim ili turskim imenima teže dolaze do posla, iako imaju odlične kvalifikacije i ispunjavaju uslove koji su predviđeni konkursom. Prilikom zapošljvanja na udaru su uglavnom starije osobe, građani sa invaliditetom i imigranti.

Diskriminacija često nije ni vidljiva na prvi pogled, uglavnom kod poslodavca se podsvesno javljaju stereotipi. Na primer da mlade žene nisu dobre radnice jer ih verovatno čeka trudnoća i samim tim neće moći da rade ili da ljudi sa migrantskom pozadinom ne govore dovoljno dobro nemački“, objašnjava Kristine Luders, direktorka Savezne uprave za borbu protiv diskriminacije iz Berlina.

Pre više od godinu dana, na inicijativu ove uprave, pojedina preduzeća u privatnom vlasništvu, ali i iz javnog sektora, uvela su takozvane anonimne prijave za posao.

Suština modela je u tome da kandidat koji se prijavljuje popunjava dva odvojena formulara: na jednom su kvalifikacije, radno iskustvo i druge informacije, dok je na drugom ime i prezime, fotografija, pol, starost i adresa stanovanja. Dva formulara vezuje jedna šifra. Tek kada se odluči za kandidata, poslodavac proverava lične podatke, uglavnom kada već žele pozvati kandidata na razgovor.

„Naravno, kada smo preduzećima prvi put ponudili ovakav model zapošljavanja, postojao je otpor. Mnogi su rekli da oni nikoga ne diskriminišu i zbog toga nema potrebe da se uvede ovakav sistem. Međutim, mnogi su se odlučili da ipak vide kako projekat funkcioniše. Pokrajina Baden Virtemberg je na primer pokazala veliko interesovanje za ovaj poduhvat: u toj saveznoj pokrajini veliki broj malih i srednjih preduzeća se priključilo ovoj inicijativi“, objašnjava Kristine Luders.

Na naše pitanje da li ovaj model može da pomogne i javnom sektoru, koji je u Srbiji poznat po nepotizmu i partijskom zapošljavanju, ona odgovara:

„Verujem da može. U Nemačkoj, na primer, komunalna preduzeća su posebno zainteresovana da uvedu ovaj model. Jedan primer: vodeće pozicije u komunalnom sektoru često su politički dodeljene, a ne na osnovu kvalifikacija. Grad Cele je prekinuo ovu praksu i prvog čoveka komunalnog preduzeća izabrao je upravo pomoću anonimnih prijava“, kaže direktorka.

Za godinu dana projekta, Nemačka pošta, Dojče telekom, Loreal, Majdejs, Prokter i Gembl, Savezno ministarstvo za porodična pitanja i druge institucije iz Nemačke testirali su model anonimnog zapošljavanja.

Ovaj model, kažu u Saveznoj upravi, ne može da otkloni sistemske nedostatke kao što su nezaposlenost ili nedostatak kvalifikacije, ali može da stvori jednake uslove za sve.

Integracija ranjivih i marginalizovanih grupa ne može da se reši ovim modelom. Ali, u Nemačkoj je pokrenuta široka debata o diskriminaciji na tržištu rada. Kompanije koje koriste ovaj način zapošljavanja zapravo su imale krajnje racionalne razloge za to: model im nudi ekonomsku prednost, jer još bolje mogu da iskoriste potencijale radne snage„, naglašava Luders.


Drugi deo teksta Gorice Nikolin/Norberta Šinkovića, preuzet sa portala Autonomija.info

Tekst „Zapošljavanje starijih: Predrasude i izbegavanje zakona“ nastao je u okviru projekta „Antidiskriminaciono novinarstvo“, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata, navodi se na portalu Autonomija.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *