Autofagija – pozitivna i negativna dejstva razgradnje ćelija u organizmu

Autofagija – pozitivna i negativna dejstva razgradnje ćelija u organizmu
Rak dojke na grudima muškarca (potražite na Penzinu)

Autofagija je proces koji se povezuje i sa samoizlečenjem organizma čak i u slučajevima težih ćelijskih poremećaja kao što je rak. Međutim, stvari nisu baš tako jednostavne jer autofagija takođe može i pospešiti razvoj tumora.

Napomena: Ovaj tekst na Penzinu originalno je objavljen u julu 2015. godine, a aktuelizovan kada je u ponedeljak, 3. oktobra 2016. godine, objavljeno je da je japanski naučnik Jašinori Osumi (Yashinori Ohsumi) dobio Nobelovu nagradu za otrkiće mehanizma autofagije. Njegova otkrića početkom 1990-ih godina otvorila su put za bolje razumevanje autofagije. Osumi je rođen 1945. godine u Japanu, doktorirao je 1974. godine na univerzitetu u Tokiju na kom je 1988. formirao istraživački tim.

Napomena: obratite pažnju  u ovom tekstu na činjenicu da autofagija nije sasvim jednostavan proces razgradnje ćelija kako su ga predstavili mnogi mediji povodom objave Nobelove nagrade.

Autofagija ili autofagocitozis, je osnovni katabolički mehanizam razgradnje nepotrebnih ili nefunkcionalnih ćelija koje sprovode lizozomi.

Ovo je osnovni mehanizam preživljavanja organizma tokom perioda gladi koji pomaže da se održi nivo potrebne energije za rad neophodnih ćelija.

  • katabolizam – skup metaboličkih puteva koji razlažu molekule u manje jedinice pritom oslobađajući energiju (polisaharidi se razlažu u monosaharide, lipidi u masne kiseline, nukleinske kiseline u nukleotide, proteini u aminokiseline, itd)
  • lizozomi – organele kesastog oblika ispunjene enzimima (poznate i kao „kisele hidrolaze“) za varenje makromolekula u ćelijama (proteaze razlažu proteine, lipaze razlažu lipide, nukleaze razlažu nukleinske kiseline, fosfaze, itd.)

U naučnom radu „Uloga autofagije u regulaciji smrti tumorskih ćelija“ više domaćih autora, o autofagiji se kaže:

„Autofagija ili programirana ćelijska smrt tipa II je proces razgradnje unutarćelijskih proteina i organela u autofagolizozomima.

Tokom autofagije mali delovi citoplazme pakuju se u dvoslojne membrane formirajući autofagozome, koji se zatim spajaju sa lizozomomima i formiraju autofagolizozome u kojima se unutarćelijski sadržaj razlaže proteolitičkim enzimima.

Osim što može dovesti do ubijanja ćelija sa oštećenim apoptotskim mehanizmom ili u slučajevima kada je neadekvatno ili preterano aktivirana, autofagija može delovati i citoprotektivno uklanjanjem oštećenih proteina i očuvanjem energije u stresnim uslovima.

Međutim, uslovi i molekularni mehanizmi odgovorni za kontradiktornu ulogu autofagije u regulaciji preživljavanja i smrti tumorskih ćelija nisu u potpunosti poznati, iako je njihovo definisanje neophodan preduslov za razvoj antitumorskih terapijskih strategija zasnovanih na modulaciji autofagije.“


Aktuelno na Penzinu dok ovo čitate:

Zna se da autofagija ima veliku ulogu prilikom pojave ćelija raka u organizmu, i to dvojaku: ona može štititi organizam od napredovanja kancera, ali može doprineti i umnožavanju ćelija raka.

Autofagija štiti od raka tako što izoluje oštećene organele, povećavajući katabolizam proteina, pa čak i pospešujući smrtnost ćelija raka.

Sa druge strane, autofagija može doprineti preživljavanju ćelija tumora tako što umanjuje efekte terapija usmerenih na uništavanje raka.

Ipak, istraživanjima se došlo do toga da autofagija može da se iskoristi za pomoć u borbi protiv raka ukoliko se uspe sa njenom manipulacijom, čak i u smislu prevencije raka.

Strategija borbe takođe je dvojaka: korišćenje autofagije za suzbijanje tumora, i njeno izbegavanje kako se ne bi pojavili kontraefekti.

Čitajte i druge vesti o zdravlju i naučnim otkrićima u medicini na portalu Penzin (klik na crvene linkove ili tagove ispod teksta)!

Prvi put ste na Penzinu?
Mi biramo šta ćemo objaviti iz domaćih i stranih izvora. Pratite Penzin na Fejzbuku i drugim društvenim mrežama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *