Američki konzervativni glasači „izumiru“, srpski se povampiruju?

Američki konzervativni glasači „izumiru“, srpski se povampiruju?

Dok se u SAD republikanci pribojavaju gubitka glasova zbog veće stope smrtnosti među njihovim glasačima koji su mahom stariji ljudi, dotle se u Srbiji već decenijama tvrdi da su starije generacije te koje kroje politiku.

U američkom političkom sistemu u kome dominiraju dve stranke: Republikanska i Demokratska, za Republikansku u većoj meri glasaju stariji, konzervativni glasači.

Grand Old Party (GOP) – „Velika, stara stranka“ jeste naziv po kome su republikanci poznati. Iako se pridev „stara“, odnosi na njenu dugu istoriju (Republikanska partija je osnovana 1854), danas neki analitičari upozoravaju da ona bukvalno stari i da joj možda, tvrde neki, preti izumiranje.

Iako stanje nije zaista tako alarmantno, ipak republikanci moraju da se pozabave činjenicom da mladi u manjoj meri glasaju za njih, a da se, usled starosti i, samim tim, veće stope smrtnosti od izbora do izbora, broj njihovih glasača i na taj način smanjuje.

Vilijam Frej, svetski poznat demograf, ističe da je, budući da republikanci postaju sve stariji, zamena glasača koji su otišli u večna lovišta mlađim glasačima, od presudne važnosti za konkurentnost ove partije na predstojećim predsedničkim izborima (2016).

„GOP se isuviše oslanja na starije i bele glasače a, naročito u ruralnim područjima, smrtnost u okviru ove grupe može biti značajan faktor„, kaže Frej za Politico.

Milenijumci (rođeni od 1981. do 1997) sada su brojniji od bejbibumera (rođeni od 1946. do 1964), i njihovi glasovi će napraviti veliku razliku. A podaci govore da će republikanci, ako se fokusiraju na ekonomska pitanja i ako budu izbegavali socijalna kao što su gej brakovi, napraviti ozbiljan prodor kod milenijumaca“, objašnjava Frej.

Američki republikanci su pak, prilično zaglavljeni u prošlosti koja nije tako daleka ako gledamo istorijski, ali koja, posmatrana iz ugla današnjeg mladog čoveka, predstavlja sasvim drugi svet.

Kolumnista portala The Week iznosi, primera radi, opažanje da je za republikanske predsedničke kandidate pozivanje na zaostavštinu Ronalda Regana skoro obavezno. Pri tom, i sama novinarka kaže da je i njoj, kao relativno mladoj osobi, Reganov lik u mladosti bio prilično mutan.

Što se generacije američkih milenijumaca tiče, Regan je u najboljem slučaju istorijska ličnost tipa Džordža Vašingtona: poznate su neke njegove dobre izjave i oni imaju neko maglovito pozitivno mišljenje o njemu, ali kada su u pitanju konkretne političke odluke, Regan nestaje iz njihovog sveta, zaklonjen mlađim ličnostima i drugim pitanjima.


Na fotografiji kojom smo ilustrovali tekst nalazi se upravo Ronald Regan u vreme kada je bio perspektivni holivudski glumac i kada je reklamirao cigarete – što bi, u današnje vreme bilo nezamislivo za predsedničkog kandidata u SAD.

Više o tome na linku: Reklama za cigarete američkog predsednika


Novinarka The Week-a iznosi pretpostavku da bi razlog tome mogao ležati i u sistemu američkog obrazovanja koji skoro da ne posvećuje bilo kakvu pažnju periodu američke istorije nakon Maršalovog plana (1948). Ali bi razlog mogao biti i mnogo jednostavniji i mnogo očigledniji: neumitan protok vremena.

Regan je napustio Belu kuću 10 godina pre nego što su se birači koji 2016. godine prvi put stiču pravo glasa rodili. Kada se tome doda ubrzanje vremena karakteristično za epohu u kojoj živimo, Ronald Regan i njegov svet zaista su deo sasvim druge, mladima nepoznate, epohe.

Danijel MekGrou, politički analitičar, izneo je tezu da bi republikanci mogli biti „kraći“ za značajnih dva miliona glasova na izborima 2016. godine samo zbog „starosti“ njihovog glasačkog tela.

Do te brojke MekGrou je došao tako što je izračunao procenat mladih koji glasaju za Demokratsku stranku (procenat najmlađih glasača koji su ranije glasali za demokrate primenjen na mnogo veći broj milenijumaca koji 2016. stiču pravo glasa) i izračunao procenat starijih glasača Republikanske partije koji izbore 2016. godine neće biti živi. Zvuči možda morbidno, ali pričamo o politici.

Ono što je nama izuzetno zanimljivo jeste sasvim drugačije viđenje starijih glasača u Srbiji i u SAD.

Dok se u SAD republikanci pribojavaju gubitka glasova zbog veće stope smrtnosti među njihovim glasačima koji su mahom stariji ljudi, dotle se u Srbiji već decenijama tvrdi da su starije generacije te koje kroje politiku.

Od 1990. godine ti „srpski starci“ stalno glasaju za neke konzervativne stranke. A nije da smo dugovečniji od Amerikanaca. Naprotiv, naši penzioneri kraće žive. Kako je onda to moguće?

O uticaju srpskih najstarijih glasača na ishod izbora pisali smo u tekstu Legenda o penzionerima i izborima

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *