Aktivnosti Udruženja sindikata penzionera Srbije povodom 1. maja, Praznika rada

Aktivnosti Udruženja sindikata penzionera Srbije povodom 1. maja, Praznika rada

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) poziva članove i simpatizere da im se pridruže u obeležavanju 1. maja, praznika rada.
U najnovijem Informatoru ove organizacije, podseća se i na tekst koji su pre nekoliko godina, povodom 110 godina sindikalnog organizovanja u Srbiji, objavile Večernje novosti sa dvojicom srpskih istoričara koji su tada podsetili na značaj sindikalizma.

  • 1. maja, u 9 časova, delegacija USPS položiće cveće u Košutnjaku na spomenik stradalim sindikalcima u sukobu sa žandarmerijom na Prvomajskom uranku pre II svetskog rata
  • 1. maja, u 10 časova, delegacija USPS položiće cveće na spomenik Kosti Abraševiću u parku kod Manježa u Beogradu
  • 1. maja, u 10.30 časova, na Trgu Dimitrija Tucovića u Beogradu, delegacija Udruženja sindikata penzionera Srbije položiće cveće na spomenik Dimitrija Tucovića, jednog od utemeljitelja socijalističke ideje u Srbiji
  • 1. maja, u 11 časova, delegacija USPS položiće cveće u Duboni kod Mladenovca na spomenik borcima za radnička prava

Sindikalno organizovanje u Srbiji imalo je uspone i padove, menjalo ime i organizacione oblike, ali dve osnovne niti provlače se kroz 113 godina njegove istorije: sindikat je vodio borbu za ostvarenje radničkih prava i predstavljao snagu koja je označavana kao radnički pokret.

Demonstracije iz 1876. godine u Kragujevcu, poznate kao Crveni barjak, u kojima su učestvovali i radnici „Topolivnice“, uzimaju se kao početak borbe radničke klase u Srbiji.

„Sindikalna organizacija uvek je bila, manje ili više, sastavni deo političkog okvira vremena u kome je delovala. Tako je kroz istoriju, pored borbe za ekonomska i socijalna prava, često bila direktno uključena u političke borbe i obračune“, kaže istoričar Momčilo Pavlović.

„Eksploatacije je uvek bilo i biće je, a sindikat je bio i ostao, uz sve političke uticaje i promene, zaštitnik i potpora radniku.“

Prva radnička društva nastajala su u Srbiji s razvojem privrede i zanatstva. Njihovim objedinjavanjem nastao je Glavni radnički savez, dominantna sindikalna grupacija sve do 1918. – institucija koja predstavlja početak stvaranja i rada modernih sindikata u Srbiji.

Uprkos mnogim pokušajima, sindikalni pokret u Jugoslaviji nije postigao željeno jedinstvo. Pluralizam sindikalnih organizacija, često međusobno zavađenih, slabio je i sindikalni pokret u ostvarivanju svojih akcija. Do jedinstva je došlo tek u posleratnoj socijalističkoj Jugoslaviji i Srbiji, kad je postojao samo jedan sindikat i jedna partija, da bi se devedesetih godina vratio politički i sindikalni pluralizam.

Plakat - čegrtaljka

Plakat – čegrtaljka

„Danas su sindikati oklevetani“, kaže istoričar Predrag Marković. „Njihov značaj se stalno umanjuje. Njihove akcije se potcenjuju. U socijalizmu su im se podsmevali zato što su se bavili organizovanjem nabavki, drugarskih večeri i letovanja. U postsocijalizmu im se zamera što nisu isposlovali bolje uslove za radnike. Ni jedno ni drugo nije tačno. Zamislimo istoriju bez delovanja sindikata. Zamislimo kako bi izgledao život radnika u socijalizmu da nije bilo sindikalnog organizovanja, obrazovnih kurseva, kulturnog života, a pogotovo sindikalne brige o standardu. Ko danas ne bi išao u sindikalna letovališta po najlepšim mestima Jadrana?“

Jaki, organizovani i dinamični sindikati danas su potrebniji nego ikada

„Svedoci smo surove eksploatacije, rada na crno, divljeg i primitivnog kapitalizma“, kaže Pavlović. „Svaki rad na određeno, duži od šest meseci, treba prevesti na – neodređeno. Definisati minimalnu a realnu cenu rada. Pooštriti sankcije. Vratiti se na iskustva zaštitnog radničkog zakonodavstva, a da sindikati služe kao svestrana zaštita i potpora svih radnika. Ali i radnici moraju da se organizuju u ozbiljne i dinamične sindikate.“

Ima li sindikat budućnost?

„Mi ne znamo šta je budućnost sindikata“, kaže Marković.

„Tamni oblaci su se nadvili nad radničkim organizovanjem, baš kao i nad celokupnim životom i radom svih na svetu koji žive od svojih ruku i svoje pameti. Krupni kapital širom sveta teži da umanji radna prava, da iscedi što više može od radnih ljudi. Već decenijama se čini da se svet rada povlači pred svetom kapitala. Ishod ove borbe neizvestan je. Ali šta god da bude, jedno je jasno. Sindikati su u toj borbi bili na strani poniženih i uvređenih, na strani ljudi koji žive od svog rada, a ne od špekulacija i otimanja, na strani društvene pravde.“


Momčilo Pavlović i Predrag Marković izdali su knjigu „Od radničkog saveza do saveza samostalnih sindikata Srbije 1903-2013“


Mogu vas zanimati i tekstovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *