9 dobrih strana starenja

9 dobrih strana starenja

XX vek je doneo osudu starosti. Starenje se doživljavalo kao propadanje. XXI vek, nadamo se, vraća vrednost ovom neizbežnom procesu. Sazrevamo sa svakom godinom. Postajemo li srećniji, bolji, ispunjeniji? Ovaj tekst je jedan od onih koji prikazuju radost starenja – nešto što je do juče bilo nepojmljivo.


Fotografija sa sajta Image.ie

Ima stvari koje postaju bolje kako starimo. Tokom dobrih dana, u nekoj smo vrsti milosti. Mi smo svojevrsni „radovi u toku“, te tako, čak i kasnije u životu, novi kvaliteti izbijaju na površinu. Neki aspekti se, kako godine teku, pojavljuju pre drugih. Druge karakteristike se pojave i nestanu.

Neki stavovi koji se javljaju sa godinama izgleda da otvaraju mogućnosti za nagrađivanje starosti.

1. Možemo uživati u životu

Često smo razigrani i volimo da se smejemo. Počinjemo da se udaljavamo od potrebe da izgledamo „kul“. Ovo otvara mogućnosti za najrazličitije vrste zabave, u neočekivanim trenucima.

Čak i naša preterivanja mogu biti prilično zabavna. Kada naiđemo na prepreku, ponekad nas zbuni blesavost života. Uživamo da se prisećamo neobičnih situacija koje smo doživeli. Neke od tih situacija bile su čudesne.

Imali smo dovoljno razočarenja za ceo život. Sada smo spremni da dozvolimo da nas život ponovo očara.

2. Koristimo najbolje što možemo ono što imamo

Konačno stičemo neki uvid i čak i malo mudrosti. Imamo malo više unutrašnje stabilnosti. Sećanja nam nude smernice pomoću kojih često zaobilazimo nevolje. Suočavamo se sa svojim ograničenjima i uglavnom slavimo ono što možemo da uradimo.

Napokon, izgleda da imamo osećaj ko smo. Dopadamo se sebi više nego što smo očekivali.

Sve smo bolji u verovanju sopstvenim ukusima i željama. Cenimo slobodu bavljenja onim što nas zanima, bilo da je novo ili staro interesovanje u pitanju. Zahvalno srce daje nam da uživamo u čemu god možemo.

3. Cenimo ljude

Prijatelji, poznanici, pa čak i stranci poseduju neočekivane kvalitete. Njihova lica su neverovatna, što ranije nismo primećivali.

Takođe, odlučili smo da je većina ljudi dovoljno dobra baš takva kakva je. Nema potrebe da bilo koga menjamo. Shvatamo da ionako ne bi imalo mnogo svrhe i da pokušavamo.

Cenimo one koji su bili ljubazni prema nama. Dobili smo dosta ljubavi tokom godina, a takvi pokloni traju. Imamo prijateljstvo i ljubav čitavog jednog života uvek sa nama, čak i od ljudi koji nisu više tu.

Zahvalni smo zato što smo imali dobro društvo na putu.

4. Prihvatamo sopstvene mane

Ne moramo da budemo savršeni.

Tokom većine dana, uživamo u raznolikosti sopstvene ličnosti. Možemo biti prilagodljivi ili tvrdoglavi, nemati pojma ili biti dubokoumni, sve u zavisnosti od trenutka.

Skloni smo da odajemo počast tananim delovima sebe. Život u kome ne bi bilo ničeg zbog čega bi se žalilo, bio bi prilično nesadržajan.

Počinjemo da cenimo čak i naše katastrofe iz prošlosti. Stara poniženja postala su osnovni delovi jedne dobre priče. Ponekad, čak, osetimo i nežnu naklonost ka neizbrušenim ivicama sopstvnih života.

5. Osećamo se kao svoj na svome u svetu u kom živimo

Uživamo u svom okruženju i čak otkrivamo nepoznate stvari poznatih mesta.

Posmatranje istraživanja male dece i životinja može da nas oduševi. Parče torte koje dozvolimo sebi posebno je ukusno sada kada se takvim zadovoljstvima ne prepuštamo često. Miris cveta ili dodir povetarca ispunjavaju nas zadovoljstvom više nego ranije.

Ponekad, klizimo pogledom po svom životnom prostoru kako bismo uživali u načinu na koji naše stvari oslikavaju našu ličnost.

Možda smo postali efikasniji kada je u pitanju sfera zadovoljstva. Možda, pošto smo dobili svoj deo muka u životu, sada jednostavno više cenimo stvari.

6. Imamo manje toga da dokazujemo

Učimo da izbegavamo da poredimo sebe sa drugima – ili čak sa nama samima iz prošlosti. Pravo je olakšanje kada možemo da počnemo da prevazilazimo potrebu za takmičenjem. Ponekad, možemo čak da se bavimo ljubomorom kao lošim raspoloženjem, raspoloženjem kome ne treba verovati.

Fokusiranjem na svoje najbolje osobine, i dajući prednost trenutnim interesovanjima, možemo da nađemo nešto što nas ispunjava skoro svakog dana.

Možda imamo još toliko toga čime možemo da doprinesemo, ali ne osećamo toliku potrebu da uradimo nešto od ogromnog značaja. Većinu vremena, u stanju smo da radimo i da se zabavljamo samo zbog rada i zabave, a ne da bismo izgledali dobro u očima drugih.

Sada kada je potreba za iskazivanjem malo popustila, pronalaženje mogućnosti za iskazivanje svojih talenata je izvodljiv zadatak.

7. Imamo jasne prioritete

Sve smo bolji u ispunjavanju svojih najdubljih žudnji.

Sada, kada nismo zaduženi za sređivanje svega, slobodni smo da posvetimo svoju energiju zanemarenim pasijama. To može biti kreativni izraz, čitanje, baštovanstvo, različiti hobiji ili dobrotvorni rad.

Određeni projekti nas bukvalno prizivaju. Možda naše prijatelje iznenađuje to koliku energiju crpimo iz ovih aktivnosti, ali mi ne osećamo potrebu da objašnjavamo sebe. Tokom većine dana, koristimo vreme na neposredniji i direktniji način nego ikada ranije.

8. Prihvatamo sopstveno raspoloženje

Znamo da je život bogat emotivnim nijansama. Volimo da budemo srećni, ali uživanje u maloj dozi namrgođenosti ima, takođe, svoje dobre strane. Obično možemo da dopustimo da tuga dođe i ode kako želi, a da od toga ne pravimo veliku stvar.

Život ima svoje uspone i padove. Nema svrhe nervirati se kada to ne pomaže.

Izbegavamo da opsesivno razmišljamo o stvarima, ako je ikako moguće. Često smo sposobni za filozofski stav o uobičajenim životnim razočarenjima i nevoljama.

Kada možemo da prihvatimo svoja osećanja, prirodni tok obično veoma brzo vraća spokoj.

9. Treba nam vreme da razmislimo

U stanju smo da razmišljamo o svom unutrašnjem biću više nego ranije. Dozvoljavanje tišini da uđe nas, izgleda da menja tok vremena i čini ga većim.

Nalazimo načine da se otvorimo prema tajnama u sebi. Za neke je to meditacija, za druge pletenje, drugi pak mir nalaze tokom dnevne šetnje. To je jednostavno otvorenost prema nečemu što je izvan naših običnih misli. Uglavnom, to je korišćenje darova iskustva i dugog pamćenja.

Razmišljanje o tananim trenucima puta, podseća nas na bogatstvo naših života.


Ovaj tekst je sažetak predavanja Džonatana Janga, psihologa i pripovedača, pod nazivom „Invoking the Sage—Choosing to Age Well“ (Prizivanje Mudraca – Biranje dobrog starenja). Više o Jangu i njegovim knjigama može se pročitati na sajtu Centra za priču i simbole

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *